ГАЋЕША, Слободан

ГАЋЕША, Слободан , инжењер технологије, универзитетски професор (Загреб, 15. V 1935). Студије технологије завршио 1959. на Технолошко-металуршком факултету у Београду. Након краткотрајног искуства у пракси у фабрици алкохола у Србобрану запошљава се 1961. као асистент на новооснованом Прехрамбено-технолошком факултету у Новом Саду на предмету Технологија пива и слада. Са усавршавања 1967. у пивари „Henninger" у Франкфурту доноси у пиваре широм југоисточне Европе искуства и технолошке иновације на којима је засновано светски признато немачко пиварство. Блиску сарадњу са праксом наставља током целокупног радног века као прегалац Југословенског удружења пивара, уредник часописа Пиварство , те кроз пројекте које је реализовао за потребе пивара и сладара. Кроз сарадњу са водећим оплемењивачима јечма значајно је допринео стварању сорти јечма које су поред високих приноса окарактерисане и изванредним својствима у производњи слада и пива. Био је дугогодишњи члан и председник комисије за оцену квалитета пива у организацији Центра за потрошаче Београд, сајма пића „Скендерија" Сарајево и Новосадског сајма. За собом је оставио велик опус стручне литературе из области технологије слада и пива укључујући ауторска дела, али и многобројне преводе најпризнатије светске литературе (са немачког, енглеског и руског) из ове области. Важнији наслови: и В. Крајован, О. Ивков Грујић, Приручник за лабораторијске вежбе из технологије пива (Н. Сад 1972); Технологија слада са сировинама за технологију пива (Бг 1979); и М. Клашња, Технологија воде и отпадних вода (Бг 1994); коаутор, Биогас – производња и примена (Н. Сад 1985). Г. је као зрео научни радник поред Катедре за технологију пива и слада, успоставио и Катедру за технологију воде и отпадних вода. Био је вођа тима који је у име покрајине Војводине 1980. боравио на Универзитету Waterloo у Канади на развоју перспективне технологије производње алтернативних извора протеина применом савремених биотехнолошких поступака. 

 ИЗВОР: Архива Технолошког факултета у Н. Саду. 

 Радмила Маринковић Недучин