ДУБАК, Будимир

ДУБАК, Будимир, књижевник, друштвени и културни радник (Андријевица, 25. II 1952). Студирао на Филолошком факултету у Београду, на Катедри за југословенску и општу књижевност. У Подгорици је радио као уредник у Омладинском покрету (1978--1998) и у ревији Овдје (1988--2000). Учествовао у обнављању Народне странке 1990. и био њен активни члан у времену пуне дјелатности као чиниоца српске политичке самосвијести, те настављача традиције некадашње странке основане 1907. Био је министар културе (1998--2000) и министар вјера (2000--2001) у Влади Црне Горе у вријеме Државне заједнице СЦГ. Књижевни рад започео је књигом пјесама Посланица наговарачу (Бг--Пг 1978), посвећеном свијету душе и емпиријских доживљаја. Лирски и молитвени тон његове поезије смјењује се с гротескним и фантастичним сликама егзистенцијалног немира над којима се уздиже мисао о трајању. У поезији укршта просторе сна и јаве пред изазовима смрти, пролазности и ништавила, а контрастима реалног и иреалног остварује спој традиције и савременог доба (Хиландар, Бг 1993, с текстом митрополита Амфилохија „Драгоцјена цигла"; Христ у аду, Пг 2017). Одан српској књижевној традицији, пише о Хиландару, светосавским мотивима, Његошу, романтичарима, модерним пјесницима, Дучићу, Црњанском, Андрићу (Заобилазни пут, Нк 1988; Скадарске елегије, Цт 2008; Зубља Његошева, Пг 2013; Искра из камена, Пг 2018). У књизи изабраних и нових пјесама Посланица наговарачу (Н. Сад -- Пг 2018), осим предговора С. Радуловића, објављена је и пјесникова селективна библиографија. У прози Д. обликује јунаке на принципима чудесног и апсурдног, спајајући теме из стварности са фантастичним визијама (Оно чега нема, Тг 1978; Астраријум: судбинска елегија, Бг 1985; Човјек без утјехе, Бг 1988). Његова драма Парастос: пјесма без краја (Пг 1996) изведена је у Москви 1993, а Два лица траже лица: метаморфоза такође у Москви 2013. Драме одликују високо развијена историјска свијест и интензивна пјесничка имагинација. Ради као уредник у Књижевној задрузи Српског народног вијећа Црне Горе. Добитник је више књижевних награда: „Марко Миљанов", „Лаза Костић", „Петар Кочић", Кондир Косовске девојке, Видовданска повеља, Печат херцега Шћепана, Светосавско благодарје, „Миодраг Ћупић", „Бранко Радичевић", „Поющие письмена" и др. Члан је Међународне словенске академије.

ДЈЕЛА: пјесме: Забита мјеста, Вш 1985; Лелеј, Пг 1989; Пустиња оптина, Бг 1995; Откривења, Пг 1998; Hilandar, Pontiсa 1999; Пјесме, Цт 2000; Туга за седам свијетњака, Цт 2002; драме: Максим други: собитије с краја XV и XX вијека, Тг 1983; „Кинески ресторан: фрагменти позоришног филма", у; Драме, Ријека Црнојевића -- Цт 1996.

ЛИТЕРАТУРА Р. Бошковић, „Лирски и цинично", Овдје, 1978, 10; Д. Лакићевић, „Фантастичка историја и митологија града Подгоре", Н. Милошевић: „Б. Д., Човјек без утјехе", В. Секулић: „Необична књига", Овдје, 1990, 22; В. Бошковић, „Б. Д. -- на трагу свевременских вриједности", Стварање, 2000, 60, 10--12; Н. Ђурић, „Адовање у Дубаковим књигама из свјетлости и таме", Стварање, 2018, 78, 1--3.

Лидија Томић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)