ДАВИД из СЕЛЕНИЦЕ
ДАВИД из СЕЛЕНИЦЕ (David Selenica/Selenicasi), сликар-монах (Селеница крај Валоне у Албанији, око 1680 -- ?, после 1735). Зограф вероватно цинцарског порекла који слика у традиционалном византијском духу између 1715. и 1735. на Светој Гори (Велика Лавра, 1715; Ватопед, 1721), у Мосхопољу (црква Св. Николе, 1726) и у области Касторије/Костура (црква Св. Јована у кварту Апозари, 1727), где се и потписује са својим сарадницима, Константином и Христом. Претпоставља се да је 30-их година XVIII в. био у Битољу и израдио иконе у цркви Св. Димитрија (данас у Музеју Македоније у Скопљу), oдакле део његове сликарске радионице прелази да по поруџбинама ради на подручју Карловачке митрополије у време краткотрајне аустријске окупације северне Србије (1718--1739). Зидне слике рађене у ал секо техници, иконографски и стилски сродне његовим ранијим радовима, сачуване су фрагментарно или у целини у манастирима Војловица (око 1732), Манасија (1735) и Драча (1735). Заједно са својим следбеницима одиграо је пресудну улогу у обнови монументалног зидног сликарства током турског периода на ширем подручју Балкана. Њихове зидне слике одликује изузетан смисао за прилагођавање сцена посебним захтевима поручиоца и расположивој зидној површини, сигуран цртеж, префињен колорит, одмерен покрет и гест приказаних фигура, као и иконографска разрада теме до најситнијих детаља. У намери да опонаша најбоље византијско сликарство из доба Палеолога, Д. је са својом дружином остварио сликарске целине које нису мимоишли дискретни одјеци западноевропског барока, који се првенствено огледају у реалистички приказаним појединостима из свакодневног живота. Стилско-иконографском анализом четири иконице из ризнице манастира Бођана утврђено је да су их радила два мајстора из круга Д. Будући да се за зографа Христа који се помиње у Београду 1734. већ дуго мисли да је Христофор Жефаровић, претпостављено је да је он истоветан Христу из радионице Д., а доношење иконица у Бођане приписано је или избеглим монасима из манастира Манасије или самом Жефаровићу.
ЛИТЕРАТУРА: H. Nallbani, „Rreth krijimttarisë së piktorit David Seleniсasi", Monumentet, 1971, 1; В. Поповска Коробар, „Иконе из XVIII века из цркве Св. Димитрија у Битољу", СДИУС, 1986, 17, 1; Л. Шелмић, Српско зидно сликарство XVIII века, Н. Сад 1987; С. Рачевић, „О зидном сликарству манастира Војловице код Панчева из тридесетих година XVIII века", Саопштења, 1992, 24; Д. Милосављевић, Манастир Драча: цртежи фресака, Н. Сад 1993; Б. Живковић, Војловица и припрата Манасије: цртежи фресака, Н. Сад 1994; M. Arapi, „Analizë mbi dy ikona të piktorit David Selenica", Monumentet, 2001, 129 (135); Л. Шелмић, „Иконе манастира Бођана из прве половине XVIII века", ЗМСЛУ, 2003, 34--35; Љ. Стошић, Српска уметност 1690--1740, Бг 2006.
Љиљана Н. Стошић
*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)