Прескочи до главног садржаја

ДУМАНОВИЋ, Јанко

ДУМАНОВИЋ, Јанко, агроном, научни саветник, универзитетски професор (Станишинци код Врњачке Бање, 21. XI 1926 -- Београд, 19. V 2007). Пољопривредни факултет завршио је 1951. у Земуну као стипендиста САНУ. Запошљава се 1951. у Институту за физиологију развића, генетику и селекцију САНУ. Премештен је 1952. на Пољ. ф. у Земуну, где је био асистент до 1960. Једногодишњу специјализацију 1958/59. проводи у САД (Универзитет Минесота), a 1959. одбранио je докторску дисертацију „Утицај хетерозиса на садржај уља и протеина у зрну кукуруза међусортних и међулинијских хибрида Ф1 и Ф2 генерације". У сва научна звања биран је од 1961. до 1973, а од 1975. редовни je професор Природно-математичког факултета у Београду. Године 1960. распоређен je у Институт за примену нуклеарне енергије у пољопривреди, ветеринарству и шумарству (ИНЕП) да оформи Лабораторију за генетику биља. У два наврата, по више месеци, борави у Шведској да научи коришћење индукованих мутација у оплемењивању биља и упозна принципе недеструктивне нуклеарно-магнетно-резонантне спектроскопије. У ИНЕП-у је био руководилац Одељења биљне радиобиологије и Лабораторије за генетику, председник Савета и Научног већа, а 1972--1975. и директор. Лабораторија за генетику ИНЕП припојила се 1975. Институту за кукуруз „Земун Поље", у којем је Д. биран за руководиоца генетике и селекције, помоћника директора за науку и за научно-техничку сарадњу (са преко 50 држава), а био је и шеф тима за израду плана развоја Института 1981--1985. Коаутор је Генетичког речника (Н. Сад 1984) и Речника генетике и биотехнологије (Бг 2004). Учествовао је у стварању 26 ЗП хибрида кукуруза, утемељитељ је оплемењивања на већи удео уља и његов квалитет у зрну кукуруза, био је носилац развојних идеја и примене нових научних метода, врстан педагог и планер развоја. Био је дугогодишњи уредник часописа Генетика. Добио је многа признања у земљи и свету, а 1990. и једно од највећих домаћих одликовања -- Седмојулску награду.

ДЕЛА: коаутор, Technicl Guideline Maize Seed Technology, Rome 1982; Високоуљни кукуруз: потенцијални извор уља високог квалитета, Бг 1995; и З. Пајић, Специфични типови кукуруза, Бг 1998.

ИЗВОРИ: Архива ИНЕП-а; Архива Института за кукуруз „Земун Поље".

ЛИТЕРАТУРА: К. Константинов, „Јанко Думановић 1926--2007", у: Живот и дело српских научника, Бг 2016.

М. Мирић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)