ДИМИТРИЈЕВИЋ, Владимир

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Владимир, публициста, издавач, уредник (Скопље, 28. III 1934 -- Арм, Француска, 28. VI 2011). Син Димитрија Димитријевића, Цинцара, који се са породицом доселио у Београд 1939. и отворио велику сајџијску радњу на Теразијама. Уписао је Правни факултет у Београду, али је емигрирао 1954, прво у Милано, затим у Цирих. Био је баштован, ноћни чувар, физички радник, 1958. добио посао у књижари Neuchâtel, а 1962. постао продавац у великој књижари Payot у Лозани (Швајцарска). Године 1966. основао је у Лозани издавачку кућу L'Age d'Homme, једну од најактивнијих на француском говорном подручју (сваке године објављивала је нових 110 наслова), која је била највећи издавач словенске литературе у Западној Европи. Седиште је имала и у Паризу, а књижаре у Лозани, Бриселу, Београду и Москви. Прва књига из српске књижевности коју је Д. објавио на француском језику био је Дневник о Чарнојевићу Милоша Црњанског 1986. Почетком 80-их његово издање Сеоба Црњанског на француском језику било је проглашено за преводилачки подухват године. Међу преводима из српске књижевности предњачила су и дела Б. Станковића, Љ. Симовића, А. Тишме, Д. Ћосића, као и Б. Шћепановића. Окупљао значајне писце, филозофе, историчаре, публицисте. Вођен идејом да направи мост између Истока и Запада, у Београду је створио издавачки центар, како би путем идеја и књига обновио културне везе са светом раскинуте идеологијом, политиком и ратом. Међу ауторима објављеним у Србији су: Душан Т. Батаковић, Патрик Гофман, Жак Патерно, Радивој Поповић, Владимир Волков, Пјер-Марија Гало и др. Награде: Вукова награда 1991; „Издавач године" на Београдском сајму књига 1997; „Златни беочуг" за заслуге учињене српској култури 2008. Трагично је изгубио живот у саобраћајној несрећи, на путу од Швајцарске ка Паризу.

ДЕЛО: Живот је као округла лопта, Бг 1999.

ЛИТЕРАТУРА: L. Helly, „Vladimir Dimitrijevic, fougueux fondateur des Éditions l'Age 'Homme", Canal Académie, 13. XI 2011; М. Милановић, Биографски лексикон. Српски писци у расејању, 1914--2014, Бг 2015.

В. Гречић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)