ДИМИТРИЈЕВИЋ, Милорад Д.

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Милорад Д., инжењер геологије, универзитетски професор (Рума, 28. IV 1926 -- Београд, 27. IX 2009). Из II светског рата је изашао са надимком Квакс, који је носио веома поносно и са којим је постао изузетно познат, као легендарни геолог који се винуо у саме врхове српске и југословенске геологије. После демобилизације 1946. уписао се на Рударски одсек Техничке велике школе у Београду. Дипломирао је на Геолошком факултету ове школе (1950), где се одмах запослио. Био је асистент (1953), а прошавши сва научно-наставна звања, редовни професор био од 1967. Докторирао је 1957. одбранивши тезу „Геолошки састав и структура Бујановачког гранитског масива" (Расправе Завода за геолошка и геофизичка испитивања, 1958, 7). Од дипломирања до превременог одласка у пензију, 1987, непрекидно је радио на Рударско-геолошком факултету у Београду. Рад у настави започео је још 1947. као студент-демонстратор, да би током своје плодне наставничке каријере предавао Општу геологију, Увод у геологију, Структурну геологију, Фотогеологију и Геолошко картирање (књиге: Фотогеологија, Бг 1958; Геолошко картирање, Бг 1978; Основи геотектонике, Н. Сад 2000). У постдипломској настави и на многобројним курсевима усавршавања домаћег и међународног карактера, држао је наставу из Структурне геологије, Геолошког картирања, Геотектонике, Фотогеологије, Седиментологије кластита и Седиментологије карбоната. На РГФ основао је 1960. Лабораторију за методе геолошког картирања (ЛМГК) која је касније на Геолошком одсеку истог факултета прерасла у истоимену Катедру, чији је шеф био све до одласка у пензију. Највећи део радног века посветио је геолошком картирању, што му је послужило као основ за развијање богате ваннаставне делатности која је била везана за израду Основне геолошке карте (ОГК) Југославије у размери 1:100.000; коаутор је више десетина листова ОГК СФРЈ. За председника Савезне комисије за израду стандарда за геолошку карту изабран је 1956, затим је шеф Одељења за геолошку карту Геозавода Србије (1958--1962), да би касније руководио израдом свих данас у употреби геолошких стандарда и упутстава за ОГК и Тематску геолошку карту (уредник, Геолошки атлас Србије (16 тематских карата размере 1:2.000.000), Бг 1992--2002). Био је председник комисије за геолошке карте Савезног геолошког завода (од 1965), члан Редакционе комисије за ОГК и др. Са коауторима је био редактор (за југословенску територију) за тектонску карту Европе, тектонску карту Карпато-балканида, карту метаморфита света, карту метаморфита Карпатско-балканско-панонско-динаридског простора, палеогеографске и карте транспорта Карпато-балканида. Осим геолошког картирања, као своје основне специјалности, веома успешан је био у изучавању метаморфита, структурне геологије, фотогеологије, геотектонике, седиментологије (посебно истраживању флиша/турбидита, плитководних карбоната и др.), проучавању меланжа, генези и типовима меланжа. Ван граница Југославије разрадио је систематску едицију геолошке карте Ирана у листовима 1:100.000 и водио њену израду за Керманску област (1970--1973). Радио је и на изради геолошке карте Либије у северној централној Сахари (1983). Осим тога радио је на истраживању минералних сировина у Замбији (1964, 1965) и на хидрогеолошким истраживањима у Венецуели (1970).

ДЕЛА: и Р. С. Петровић, Употреба пројекције лопте у геологији, Љуб. 1965; и М. Н. Димитријевић, Седиментне текстуре у турбидитима, Бг 1967; Geology of Kerman region, Bg 1973; и М. Н. Димитријевић (ур.), The Turbiditic Basins in Serbia, Bg 1987; и М. Н. Димитријевић, Депозициони системи кластита, Зг 1989; Геологија Југославије, Бг 1995 (Geology of Yugoslavia, Bg 1997).

ЛИТЕРАТУРА: M. Марковић, „Поводом пензионисања др Милорада Димитријевића", Техника, рударство, геологија и металургија, 1987, 38, 12; Б. Чекеринац (ур.), Знамените личности Срема, Ср. Митровица 2003; М. Марковић, Н. Бањац, „Милорад Димитријевић -- Квакс (1926--2009). In memoriam", у: Записници Српског геолошког друштва за 2009. и 2010. годину, Бг 2012.

Милан Судар

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)