ДРАГО

ДРАГО (Drago, Dragonis, de Dragone/Dragonibus), патрицијски род из Котора. Родоначелник је приор Базилије, поменут у натпису о изградњи цркве Св. Луке као отац Буоне, супруге ктитора Мавра Андрејиног Кацафранги (1195). Поред Буоне, приор Базилије имао је и сина Драга Базилијевог, који се као судија помиње у једној исправи из августа 1215. Драго Базилијев је имао тројицу синова од којих потичу три огранка ове породице. Тома Драгонов, родоначелник огранка Тома, присуствовао је потписивању уговора између которске и дубровачке општине у Дубровнику 5. VI 1279. Трифун Балдуин Драго, родоначелник огранка Балдуин, поменут је заједно са синовима Драгом и Германом као ктитор цркве Св. Николе у исправи о њеном освећењу од 9. Х 1289. Трећи брат Базилије Драгонов, родоначелник огранка Базилио, помиње се као већ покојни у првој нотарској књизи, што значи да је преминуо пре 1326. Сва три огранка породице Д. имала су многобројно потомство. Једна грана породице уписана је у ред дубровачког племства 1309. На потомке рода Д. наилази се у Котору, Дубровнику и Шибенику и у XIX в. Д. су један од најутицајнијих и најбогатијих властеоских родова, с многобројним поседима у которском дистрикту и разгранатим пословима у Котору, Дубровнику, Србији, далматинским и италијанским комунама. Чланови породице били су патрони и хередитари Св. Луке и других которских цркава. Немањићки владари су их често ангажовали у дипломатским мисијама. Грб рода Д. је у облику сребрног штита са зеленим змајем раширених крила и разјапљених чељусти из којих палаца црвени језик. Палата Д. и данас постоји у Котору, у североисточном углу трга пред катедралом Св. Трипуна.

ИЗВОРИ: T. Smičiklas, Codex diplomaticus Regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae III, Zg 1905; Codex diplomaticus Regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae VI, Zg 1908; A. Mayer, Monumenta Catarensia. Liber notariorum catarensium Iabanno 1326--1335, Zg 1951; Monumenta Catarensia. Liber notariorum catarensium II annorum 1329, 1332--1337, Zg 1981; Д. Синдик, Г. Томовић (прир.), Писци средњовјековног латинитета. Књижевност Црне Горе од XII до XIX вијека, Цт 1996.

ЛИТЕРАТУРА: И. Манкен, Дубровачки патрицијат у XIV веку, Бг 1960; Ј. Ј. Мартиновић, Сто Которских драгуља, Ријека Црнојевића 1995; В. Кораћ (ур.), Црква Светог Луке кроз вјекове, Котор 1997; М. Маловић Ђукић, „Павле Томе Драго", Истраживања, 2005, 16; Ј. Ј. Мартиновић, Социјално-економска структура друштва у Котору прве половине XIV вијека, Котор 2017.

К. Митровић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)