ДРАШКОВА КУТИНА

ДРАШКОВА КУТИНА, данас Тасковићи, насеље у општини Гаџин Хан, у којем се налази вишеслојно археолошко налазиште, из римског, рановизантијског и средњовековног периода. Први подаци о археолошким налазима из Тасковића потичу с краја XIX в., када је Феликс Каниц забележио постојање локалитета у западном делу насеља, познатом као Драшковачки Град, Град или Градиште. Локалитет се налази на једном узвишењу, на левој обали Кутинске реке. Каниц је у основи терена уочио постојање два утврђења, већег, елипсасте основе, брањеног са најмање две кружне куле и у његовој унутрашњости мањег, које је такође имало најмање две кружне куле. На овом простору је, приликом земљаних радова 1957, случајно откривен део ранохришћанске цркве. У олтарском простору грађевине, у основи пода, била је похрањена камена циста са кружним отвором пречника 18 цм, у коју је био положен сребрни реликвијар, окружен редом римских опека. Циста је била прекривена мермерном плочом, на којој је вероватно почивала стопа олтарске менсе (mensa altaris). Реликвијар потиче из VI в., израђен је у облику саркофага и садржавао је спаљене кости покојника. Друго налазиште у Тасковићима простирало се на потесу Прека падина, где су нађени остаци грађевине из римског доба, у којима је откривена бронзана статуета Јупитера.

ЛИТЕРАТУРА: F. Kanitz, Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zur Gegenwart, 1, Leipzig 1904; Д. Гарашанин, М. Гарашанин, Археолошка налазишта у Србији, Бг 1951; С. Дрча, „Реликвијар", у: Археолошко благо Ниша од неолита до средњег века, Бг 2004.

Г. Јеремић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)