ДРАГАШЕВИЋ, Боривоје

ДРАГАШЕВИЋ, Боривоје, пуковник, професор (Београд, 11. II 1864 -- Ваљево, 7. XII 1911). Завршио је 16. класу Ниже и 2. класу Више школе Војне академије и генералштабну припрему. Као питомац Ниже школе ВА учествовао је у Српско-бугарском рату 1885. на дужности ордонанса у Дунавској дивизији. По завршетку рата наставио је започето школовање, које је завршио као први у класи. Потом је био командир вода у 8. пешадијском батаљону Дунавске дивизијске области (1888--1891), наставник у Пешадијској подофицирској школи (1891--1894), командир чете у 3. гардијском батаљону Дунавске дивизијске области (1894--1897), вршилац дужности начелника штаба Шумадијске и начелник штаба Моравске дивизијске области (1897--1901), вршилац дужности шефа и шеф Саобраћајног одсека Операцијског одељења Главног ђенералштаба (1901--1903), члан Сталне испитне комисије за чин санитетског мајора (1901--1904), професор премеравања и правила службе (1892--1894) и тактике на Нижој школи ВА (1900--1901), као и хонорарни и редовни професор географије на Вишој школи ВА (1901--1909). Био је командант 8. пешадијског пука (1903), потом ађутант краља Петра I Карађорђевића (1904) и члан српско-бугарске комисије за исправку граница и решавање граничних спорова. У том својству представљао је српску војску на великим маневрима француске армије. Након службе на двору био је вршилац дужности начелника и начелник Општевојног одељења Министарства војног (1904--1907), начелник Операцијског одељења Главног ђенералштаба (1909--1910) и командант Дринске дивизијске области (1910--1911). У чин пуковника унапређен је 1908.

ИЗВОР: Војни архив.

ЛИТЕРАТУРА: Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије 1850--1925, Бг 1925; С. Ратковић Костић, Европеизација српске војске 1878--1903, Бг 2007; Б. Драгашевић, Стопама предака, Бг 2012.

А. Животић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)