ДЕВЕТАК
ДЕВЕТАК, планина на истоку БиХ, у Републици Српској, која се протеже правцем исток--запад у дужини од око 16 км, док је највећа ширина 5 км. Североисточно од Д. паралелно се пружају мање планине Студена гора и Међеђак, док југозападно од ње леже Копито и Пакленик. Уз југозападну границу планине је река Рaкитница (десна притока Праче, слив Дрине). Д. изграђују тријаски масивни спрудни кречњаци, микроспарити, биомикроспарити и интрабиоспарити. У југоисточном делу јављају се јурске дијабаз рожначке формације, класти и олистолити граувака, глинаца, рожнаца и спилита у глиновитом матриксу, кредне кречњачке брече и кречњаци. Највиши врх Безданица је у средишњем делу планине на 1.424 м н.в. Други врхови су у близини: Голо раме (1.397 м), Бојна (1.391 м) и Букова гора (1.380 м). Стрми одсеци постоје на североисточним и југозападним странама планине. Севернији део планине обилује вртачама. На Д. постоји неколико крашких извора. У југоисточној подгорини налази се неколико кратких потока чије воде пониру. Највећи део планине прекривен је листопадном и четинарском шумом. На планини постоје само путеви без путне подлоге, а у ближој околини нема магистралних путева. Уз њену северну периферију је пут Соколац -- Хан Пијесак, а на јужној страни пут Рогатица--Вишеград. На планинским рубовима, на висинама 900--1.100 м, налази се неколико села: на северу су Крам, Мркаљи, Џимрије (општина Хан Пијесак), Мислово, на југу Бабљак и Рађевићи (општина Рогатица), док се на југозападу простиру Жљебови, Мичиводе, Вранеши, Грбићи, Точионик (општина Соколац). У њима је још очувано неколико дрвених кућа, брвнара, прекривених шиндром.
ЛИТЕРАТУРА: S. Redzic, S. Barudanovic, S. Pilipovic, „Wild mushrooms and lichens used as human food for survival in war conditions: Podrinje-Zepa region (Bosnia and Herzegovina, W. Balkan)", Human Ecology Review, 2010, 17, 2; M. Lukić Tanović, J. Golijanin, M. Grmusa, „The impact of relief on the distribution of the population in the area of East Sarajevo", Mediterranean Journal of Social Sciences, 2014, 5, 22.
Т. Лукић
*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)