ДИМИТРОВГРАД

ДИМИТРОВГРАД, град у источној Србији, у долини Нишаве, око 5 км удаљен од државне границе према Бугарској. Кроз њега пролазе магистрални пут и пруга Ниш--Софија. У близини је гранични прелаз. Д. је центар општине површине 481 км² која обухвата 42 насеља у којима је 2011. живело 10.118 становника. Насеље се помиње од 1521. и кроз историју је често мењало име: Текви (Царски) Бунари, Баланстра, Сприброд (Цариброд), а савремено име добило је 1950. по бугарском револуционару Георгију Димитрову. Изграђено је са обе стране долине на 450--520 м н.в. и издужено је правцем Нишаве и друма, а тај правац имају главна и остале најдуже улице. Центар и већи део града је на левој обали реке подно брега Градиште. Неколико фабрика изграђено је на алувијалној равни Нишаве. Д. је увек имао значајне саобраћајне функције. Године 1786. имао је 90 кућа, две кафане и два хана. Од 1878. помиње се као град, а после потписивања Санстефанског мира између Русије и Турске 1878. припао је Бугарској. Крајем 1884. почиње градња железничке пруге. Пошта и телеграфска веза успостављене су 1909. Југославији је припојен 1920. Популација је била највећа 1991. са 7.276 житеља. Године 2002. било је 6.968 становника, од којих 47,1% Бугара и 24,9% Срба, а 2011. 6.278 житеља, од којих 29% Срба. Неаграрна занимања ангажовала су 96,4% економски активног становништва, а највише њих радило је у државној управи, трговини, индустрији и саобраћају. У граду се налазе православна црква (изграђена 1870), основна школа, гимназија, дом културе, све службе општинске администрације, неколико индустријских погона (производња обуће, конфекције, гумени производи, намештај, металска индустрија). Јужно од града на узвишењу Градиште налази се манастир Св. Димитрија.

Драгица Р. Гатарић

Рекогносцирањима спроведеним 2002. и 2006. на простору општине Д. је евидентирано више локалитета из праисторијског (неолит, бронзано доба), римског, рановизантијског, средњовековног и османског раздобља. Током 2010. и 2011. делимично је истражено неколико локалитета који су били директно угрожени изградњом деонице ауто-пута Е-80 -- источни крак коридора 10. На локалитету Селиште, на ниској речној тераси уз десну обалу Нишаве, око 1 км источно од Д., откривени су остаци насеља из старијег неолита (протостарчевачка култура), као и налази из бронзаног доба (брњичка култура), а на потесу К'ндина бара, остаци саобраћајнице -- тзв. Via militaris. Остаци пута истражени су у дужини од 60 м, ширине 7,5 м, са две коловозне траке, одвојене крупнијим тесаним кречњаком и насуте ситнијим дробљеним каменом и шљунком. Остаци пута констатовани су и западно од К'ндине баре на локалитету Мало Кале, у атару села Гојин Дол, где је 80-их година прошлог века делимично испитано и утврђење из касноантичког/рановизантијског периода (тзв. Гојиндолско Кале). Делимично је истражена и деоница регистрована око 2,5 км југоисточно од Селишта према бугарској граници на потесу Бачевско поље. Покретни археолошки налази су ретки, хронолошки разнородни и говоре о дугој употреби пута (уситњени фрагменти керамичких посуда, неколико излизаних бронзаних минима, велик број гвоздених клинова, делови наоружања и запрега). Претпоставља се да је истражена деоница између станица Translitis и Ballanstra које антички итинерари бележе између Пирота (Turres) и Софије (Serdica). Према једном извору са почетка XX в. у месту Жариброд (Цариброд) пронађена су два миљоказа из времена цара Александра Севера (није познато где се данас налазе). Са територије некадашњег Цариброда су и споменици посвећени боговима Јупитеру (Поганово), Немези и Митри (Д.) који се данас чувају у Народном музеју у Нишу и у Завичајној музејској збирци у Д.

Јелена Цвијетић

ЛИТЕРАТУРА: K. Miller, Itineraria Romana: römische Reisewege an der Hand der Tabula Peutingeriana dargestellt, Stuttgart 1916; Географска енциклопедија насеља Србије, I, Бг 2001; П. Пејић, Античка топографија пиротског краја, докторска дисертација, ФФ, Бг 2015; М. Лазић, „Археолошко рекогносцирање трасе ауто-пута Е-80 и подручја Просторног плана и инфраструктурног коридора Ниш -- граница Бугарске"; „Мало Кале код Димитровграда -- раскрсница на римском друму Via militaris"; М. Лазић, М. Миљковић, „Селиште код Димитровграда -- неолитско насеље и римски пут", у: М. Андрић, Археолошка истраживања на аутопуту Е-80, Бг 2017.

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)