ДИМИТРИЈЕВИЋ ЧУКУРХАНЛИЈА, Никола

ДИМИТРИЈЕВИЋ ЧУКУРХАНЛИЈА, Никола, трговац, капетан, посланик (Београд ?, средина XVII в. -- Будим, после 1719). Појављује се и под презименом Деметри и Димитровић. Пореклом је био Цинцарин или Грк, а према надимку претпоставља се да је био из Београда. Рано се посрбио. Титулу капетана добио је 1690. у време Велике сеобе када се преселио у део Будима под називом Табан. Био је приложник прве српске цркве у Будиму 1697. Не зна се година добијања племства али му је још 1699. као племићу Градски магистрат Будима дозволио повластицу да се у бављењу трговачким послом слободно креће. У попису из 1702. налази се међу најимућнијим трговцима у Табану, а од 1707. до 1719. био је један од најугледнијих „таначника" (одборника) што је потврђено када је 1714. постао пуноправни грађанин Будима. У вишегодишњем спору између српског становништва у Табану и њиховог угњетача, царског капетана Кароља Перкација, међу првима је поднео тужбу против њега. У пролеће 1710. био је први потписник на предлогу за стварање заједничког танача са Србима католицима па се претпоставља да је постао и биров у Табану. Био је првопотписани таначник на представци која је упућена 1716. цару Карлу VI ради признавања равноправности Срба с другим националностима у Будиму. Крајем 1712. изабран је за посланика Срба из Будима и Пеште на Народно-црквеном сабору у Карловцима с посебним инструкцијама, а 1713. и учествовао je на том Сабору. Посланик је био и 1716. када је с другим Будимцима био у сукобу с епископом Михаилом Милошевићем (1716--1728), који је своје противнике искључио из црквене заједнице, ставивши Д. на прво место. Међутим, овакав поступак епископа није умањио његов углед ни у народу нити код митрополита карловачког Вићентија Поповића. Напротив, митрополит Вићентије га је 1718. позвао да буде на помоћи београдском митрополиту Мојсију Петровићу када на путу за Беч, где је за становнике српског дела Београда тражио привилегије, дође у Будим. Последњи податак о Д. којим се располаже потиче из 1719, када је као други по реду унет у попис трговаца у Табану.

ИЗВОР: Г. Витковић, Споменици из Будимског и Пештанског архива, збирка I, III, Бг 1973.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Ј. Поповић, Срби у Будиму, Бг 1952.

С. Гавриловић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)