Прескочи до главног садржаја

ДУГАЛИЋ НЕДЕЉКОВИЋ, Десанка

001_SE_V_Desanka-Dugalic-Nedeljkovic.jpgДУГАЛИЋ НЕДЕЉКОВИЋ, Десанка, глумица (Чачак, 28. XI 1897 -- Београд, 22. IV 1972). Завршава студије глуме на државном Конзерваторијуму у Паризу. Дебитује у Народном позоришту у Београду 1920. као Мими у Чергарском животу А. Миржеа и Т. Бариера. Већ 1923. бележи своју двадесет прву премијеру. На сцени је вођена истинским жаром, дубоким унутрашњим проживљавањима, студиозношћу. Са Владетом Драгутиновићем, по узору на париски Велики Гињол, покреће позориште „Слободне вечери" („Soirees libres") са француским салонским репертоаром. Објављује путопис Забелешке с пута кроз Палестину, Сирију и Египат у лето 1931 (Бг 1931). Предаје Визуелну глуму у Глумачкој школи НП и аутор је уџбеника Елементи визуелне глуме (Бг 1935). Исте године објављује драму На другој обали, инспирисану Ибзеновим делима. Режира комад Јужно воће, Бирбоа (1937/38). На концертним вечерима и преко Београдске радио-станице рецитује српске народне песме (1931--1941). Насловна улога у Гетеовој драми Ифигенија на Тавриди (1944) представља врхунац у њеном уметничком развоју, демонстрацију префињености, психолошких нијанси и савршенства дикције. После рата има три премијере на сцени Атељеа 212. Играла у филмовима Деца војводе Смита В. Павловића и Дим С. Косовалића, те у ТВ драми Коктел Т. С. Елиота у режији М. Траиловић (1967), као и у једној епизоди ТВ серије Код Лондона Н. Комадине (1968). Остале позоришне улоге: Рафаела (Г. де Мопасан, О. Метение, Госпођица Фифи), Бетси (Л. Н. Толстој, Плодови просвете), Виола (В. Шекспир, Богојављенска ноћ), Грендолина (О. Вајлд, Главно је звати се Ернест), Мери Даган (Б. Вилер, Суђење Мери Даган), Ана Марвин (Е. Берк, Оно што се зове љубав), Марија (Л. Федор, Налив перо), Доња Анхела (П. Калдерон, Госпођа ђаволица), Маргарита Готије (А. Дима, Дама с камелијама), Џенет Селби (Џ. Ст. Ервин, Госпођа Селби), Стела (Ј. В. Гете, Стела), Клер Лан (М. Дира, Глуви и неми) и др.

ЛИТЕРАТУРА: С. Петровић, У позоришту (утисци и белешке), Бг 1928; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; О. Марковић, Владета Драгутиновић (1893--1975), глумац, редитељ и преводилац, Бг 1993; А. Милошевић, Деса Дугалић, Бг 2003.

Александра Милошевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)