ДРАГИЋЕВИЋ, Радиша

ДРАГИЋЕВИЋ, Радиша, књижевник (Минићево код Књажевца, 30. VII 1956). Основно образовање стекао у завичају. Радио је у РТБ Бор у служби маркетинга. Његов књижевни рад, у целини посвећен животу у тимочком крају, подједнако је остварен у роману диптиху с новелистичком композицијом (Преко неба, Књажевац 1993; Самотиња, Бг 2001), у приповеткама (На другој обали, Зајечар 2006) и у поезији (Белези, Ниш 1998). У романима је животни пут књижевног јунака пратио од II светског рата и логора у Немачкој до повратка у завичај, породичног живота и друштвених промена после рата. Користећи дијалекатски говор и стандардни језик, Д. је своју прозу засновао на оним животним ситуацијама у завичајном простору које су условљене трагичним искуством и архетипским значењима. Д. је аутор монографија Мањинац у времену и простору (Бг 2002), Породица Марковић, порекло и генеалогија (Неготин 2009), Филмски глумци -- други ешалон (Лесковац 2013), приређивач „панораме приповедача" Са Тимока, са златног потока (Бор 2019) и антологије Кућа у српској поезији (Бг 2010). Објављујући под псеудонимом Рајко Мицин, афирмисао се и као хумористички и сатирични писац (Ни по бабу ни по стричевима, Бор 2002; Тамо је далеко, Књажевац 2005; Мене сачекују намигуше, њима намигују сачекуше, Бг 2015), добивши за тај рад значајна признања критике („Златна кацига" и др.).

ДЕЛА: роман: Књига о нама, Краг. 2007; поезија: Зашто река има две обале, Бг 1995; Колико дуго живи дрвеће, Бг 2002.

ЛИТЕРАТУРА: С. Игњатовић, „Два језичка и јединствен мотивски круг у причама Радише Драгићевића", Стремљења, 2007, 40, 2; Д. Радовић, „Благо скрајнуто у Крајини", Н. Богдановић, „Радиша са друге обале", Бележница, 2009, 10, 16; В. Јагличић, „Борац међу световима", М. Миливојевић, „Роман река", Љ. Рајковић, „Над прозом Радише Драгићевића", у: Р. Драгићевић, Књига, Књажевац 2014.

М. Недић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)