ДРУШТВО ЕКОНОМИСТА БЕОГРАД

ДРУШТВО ЕКОНОМИСТА БЕОГРАД, основано је 1932. као Удружење економиста Београд, а уз осцилације и организационе промене постоји до данас. Ово удружење окупља економисте ради њиховог организовања, заштите сталешког интереса и успешнијег решавања економских, социјалних и финансијских проблема. Формирана је стручна библиотека, организована су јавна и интерна предавања, а постојао је и специјални фонд за подизање дома економиста. Посебно јачају активности од ванредног конгреса одржаног у Новом Саду 14. VI 1936, када је извршена реорганизација Удружења. У сарадњи Удружења са Загребачким колегијалним друштвом припремљен је конгрес економиста Краљевине Југославије (19--21. VI 1937, Загреб), у оквиру којег је одржана конститутивна скупштина Савеза економиста Краљевине Југославије, којем је приступило свих 11 удружења у држави. Почетком 1937. Удружење се ангажовало на стварању самосталног позива привредних саветника. Чињени су напори у погледу заштите интереса чланова Друштва, као и економског сталежа у целини, а Удружење је допринело и отварању Економско-комерцијалне високе школе у Београду. Рад на научном подручју одвијао се кроз предавања, сарадњу са часописом Удружења, као и кроз прилоге у другој штампи и часописима, а ту су разматрана значајна економска, социјална и финансијска питања, као што су проблеми пољопривреде и села, резултати аграрне реформе, житни проблеми, организација пољопривредног кредита, структура задругарства као организатора штедње, структура воћарства, приватно банкарство и штедња, улога јавних штедионица у организовању штедње, проблем заштите штедиша, увођење етажне својине, економско-социјални значај, облик установе и финансирање етажне својине, правни основи етажне својине, туризам у Југославији итд. Месечни часопис Удружења Економско-финансијски живот излазио је у Београду у периоду 1931--1941. У њему су објављивани радови углавном инспирисани каселовском и кеjнзовском економијом, као и поједини марксистички прилози, док су остали часописи изложени утицају неокласичне и немачке литературе. Главни уредник током 10 година био је Ђорђе Давидовић, професор задругарства на Економско-комерцијалној високој школи у Београду, један од најпознатијих задружних публициста и дугогодишњи генерални секретар Главног задружног савеза.

Октобра 1947. на оснивачкој скупштини Друштва економиста Србије конституисан је Одбор Београд путем којег је ДЕБ наставио рад до 1963. Одбор је имао огранке по градским општинама. Почетком 1960-их Одбор Београд интензивирао је сарадњу с градом Београдом и Привредном комором Београда и свој рад ставио у функцију њиховог развоја. Град је усмеравао део средстава Одбору, па је подржао иницијативу за измену назива Одбор Београд у ДЕБ (10. V 1963). Исте године у склопу реорганизације рада друштава, Друштво економиста Србије мења назив у Савез економиста Србије (СЕС). Уз савезе економиста Војводине, Косова и Метохије и још неких друштава, ДЕБ је саставни део СЕС-а. Огроман помак у раду ДЕБ-а је покретање научно-стручног часописа Економски видици 1995. Први главни и одговорни уредник био је Буде Шевер, од 2008. Јелица Петровић Вујачић, a од броја 2--3/2013. Гојко Рикаловић. Научно-стручна активност ДЕБ-а одвија се претежно путем научних скупова, стручних саветовања, округлих столова и расправа, организованих у Београду и другим местима у Србији, као и у Бањалуци, а у сарадњи с Економским факултетима у Београду и Бањалуци, Привредном комором Београда, Подручном привредном комором у Бањалуци, Институтом за економику пољопривреде Београд, као и с појединим локалним самоуправама (Пирот, Бољевац, Сурдулица итд.). Теме скупова су значајна и актуелна питања економског, социјалног и еколошког развоја Србије. Активност ДЕБ-а одвија се кроз секције: научне, за финансије и банкарство, за задругарство и рурални развој, креативну економију, рачуноводство и ревизију, предузетништво и мала и средња предузећа, менаџмент, туризам, саобраћај, војну економију и др. Од 1947. на челу ДЕБ-а били су признати стручњаци и научни радници: Миодраг Николић, Војислав Коларић, Милош Синђић, Божидар Ждиара, Сретен Вуковић, С. Ђуза, Буде Шевер, Бранко Медојевић и Гојко Рикаловић (од 2011).

ЛИТЕРАТУРА: Удружење економиста Београда: Рад у 1937--1938. години, Бг 1938; О. Благојевић, Економска мисао у Србији до Другог светског рата, Бг 1980; Л. Пејић, Развој економске мисли у југословенским земљама до Првог и у Југославији између два светска рата, Бг 1986; С. Вуковић, Монографија Друштва економиста Београд 1945--2012, Бг 2012; Г. Рикаловић, „Друштво економиста -- Београд", www.deb.org.rs/istorijat/ (2012).

Г. Рикаловић; Д. Молнар

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)