ДЕЧЕРМИЋ, Стојан

ДЕЧЕРМИЋ, Стојан, глумац (Козарска Дубица, 10. VI 1931 -- Београд, 15. XII 1992). Потиче из уметничке породице. Отац Борислав био је глумац у Народном позоришту Дунавске бановине у Новом Саду, а после рата први управник НП у Панчеву. По завршетку глумачке школе у Новом Саду, у 17. години уписао глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију код проф. Томислава Танхофера, Бојана Ступице и Виктора Старчића. У Југословенском драмском позоришту дебитовао већ на трећој години студија као Аљоша у драми М. Горког На дну. По завршетку студија 1951. ЈДП постаје и његова матична кућа. Најпре играо лирске улоге у класичном и савременом репертоару, показујући снажну, искрену емотивност и креативност са акцентом на трагичним јунацима. Насловну улогу у Шекспировој трагедији Ромео и Јулија одиграо је већ са 22 године. Имао је сензибилитет за дискретну карактеризацију драмских ликова у скали од борбе до ироније. Био је Жерар Филип српског глумишта, драмски уметник раскошног талента и магичне сценске привлачности којег су после представа, на изласку из позоришта, опседали обожаваоци. Значајне улоге: Маро (М. Држић, Дундо Мароје), Васја (А. Островски, Таленти и обожаваоци), Дрвосеча (Г. Лорка, Крваве свадбе), Лупеж (К. Чапек, Лупеж), Орест (Ј. В. Гете, Ифигенија на Тауриди), Ричмонд, Лаерт, Оберон (В. Шекспир, Ричард Трећи, Хамлет, Сан летње ноћи), Сен Жист (Г. Бихнер, Дантонова смрт), Милорад (Б. Нушић, Др), Сигисмунд (П. Калдерон де ла Барка, Живот је сан), Доктор Љвов (А. П. Чехов, Иванов), Агамемнон (Есхил, Агамемнон), Ферајон (Ж. Фејдо, Буба у уху), Полуган (М. Крлежа, Вучјак), Вершилов (Ф. М. Достојевски, Младић), Прохор (М. Горки, Васа Железнова), Дон Жуан (Е. фон Хорват, Дон Жуан се враћа из рата), Надредатељ (С. Шнајдер, Хрватски Фауст), Подстанар (Д. Ковачевић, Балкански шпијун), Степа Степановић (Д. Ћосић, Колубарска битка). Играо је у великом броју биоскопских и ТВ филмова и ТВ драма. Био је неприкосновен рецитатор, нарочито поезије Милана Дединца, Душана Матића и Растка Петровића. Добитник је Октобарске награде Града Београда (1989), а једна улица у земунском насељу Алтина носи његово име.

ЛИТЕРАТУРА: Р. В. Јовановић, Позориште и драма, Бг 1984; П. Волк, Београдско глумиште, Бг 2001.

Александра Милошевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)