ДИВЉА ЛОЗА

ДИВЉА ЛОЗА (Vitis vinifera subsp. sylvestris), вишегодишња дводома дрвенаста лијана из породице Vitaceae. Кора јој је браонкасто црвена, одваја се у виду неправилних трака. Стабло је пењајуће, разгранато, дугачко до 35 м, ослања се на дрвеће и причвршћује рашљикама. Листови су наизменични, јајасто или срцасто, углавном прстасто издељени на 5--7 режњева, по ободу неправилно назубљени, на лицу голи, а на наличју ситно длакави. Код мушких јединки листови су дубље усечених режњева. Цветови су у густим, метличастим цвастима, једнополни, развијају се у горњим деловима стабла на месту рашљика. Чашица је врло кратка, петоделна, као и светлозеленкаста круница. Прашници мушких цветова дужи су од круничних листића. Женски цветови имају тучак окружен стерилним прашницима. Плод је лоптаста месната бобица пречника 5--6 мм, у зрелом стању тамнољубичаста до тамноплава са беличастом воштаном превлаком. Мезокарп плода је киселкасто-сладак, јестив, са 2--3 семена. Опрашивање се врши помоћу инсеката, док се плодови, односно семена расејавају активношћу птица. Природни ареал д. л. обухвата централно и јужно Средоземље, југоисточну и делом централну Европу, пружајући се на исток преко северних обала Мале Азије, Кавказа, до планина северног Ирана. Нaстањује влажне галеријске шуме поред река и мочвара, пре свега у низијама. Нарочито је честа у влажним шумама типа лонгос у делти Дунава, приобаљу Црног мора у Бугарској и Турској. У Србији расте на сличним стаништима дуж равничарских река. Род Vitis обухвата око 60 врста д. л. Највећи број врста расте у Северној Америци (САД) и Кини, док је једина европска аутохтона врста истовремено једна од најважнијих прогенитора гајених сорти лоза (грожђа) у свету. Процењује се да у свету има око 5.000 различитих сорти грожђа од којих мали број има комерцијални значај у производњи вина.

ИЗВОРИ: The International Plant Names Index and World Checklist of Selected Plant Families Euro+Med (2006-); Euro+Med PlantBase, the information resource for Euro-Mediterranean plant diversity, 2019.

ЛИТЕРАТУРА: Е. Вукићевић, „Род Vitis L.", Л. Аврамов, „Сорте винове лозе гајене у Србији", у: М. Јосифовић (ур.), Флора Србије, V, Бг 1973; М. Сарић (ур.), Лековите биљке СР Србије, Бг 1989.

В. Стевановић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)