ДОЊА ТОПОНИЦА

ДОЊА ТОПОНИЦА, село у општини Прокупље, на јужној периферији Топлице, смештено у подножју планине Видојевице, на десној обали реке Топлице. Издужено је правцем исток--запад уз локални пут који повезује општинско средиште са околним селима. Уз другу обалу реке су железничка пруга и магистрални пут Ниш--Прокупље--Куршумлија и са њима је Д. Т. повезана мостом. Старинско становништво је досељено из источне Србије, Македоније, Црне Горе, околине Сјенице и са Космета. Од 1953. константно се смањује број становника и 2011. било их је 299, од којих 99% Срба. Већина активног становништва ради у 10 км удаљеном Прокупљу, а пољопривредом се бави као допунском делатношћу.

Слободан Ћурчић

У атару села 1964. откривена је некропола са двадесетак гробова брњичке групе из касног бронзаног доба. Већи број гробова је оштећен каснијим укопавањем више гробова из гвозденог доба као и веће некрополе из средњег века, али се назире карактеристична подела гробова у групе ограђене каменом, док су керамички облици такође типични за брњичку групу: биконичне посуде с раширеним ободом и две или четири вертикалне дршке на истакнутом трбуху, те дубоке профилисане зделе с хоризонталним или вертикалним дршкама. Метални прилози су ретки. Од гробова из гвозденог доба посебно се истиче ратнички гроб с оружјем, пре свега сарисом, дугачком 80 цм, и махаиром, чије порекло је у Македонији или Грчкој. У гробу је нађена и једна сребрна фибула на шарнир која би такође могла бити импорт с југа. Гроб се на основу ових налаза са сигурношћу датује у IV в. п.н.е. Каснија средњовековна некропола садржи око 70 скелетних гробова у редовима, од којих је само 13 имало прилоге: „S" наушницу од сребрне жице, бронзану наушницу с коленцетом, тордиране бронзане наруквице, карике, каричице, лунуласти привесак, перле од стакла и керамике, фрагменте керамичких судова. Некропола се датује од X до XII в.

Растко Васић

ЛИТЕРАТУРА: В. Трбуховић, Л. Трбуховић, Доња Топоница, дарданска и словенска некропола, Прокупље--Бг 1970; Географска енциклопедија насеља Србије, III, Бг 2001.

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)