ДИМИТРИЈЕВИЋ, Димитрије Т.

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Димитрије Т., неуропсихијатар, универзитетски професор (Лугавчина код Смедерева, 19. X 1891 -- Београд, 14. III 1961). Студије медицине у Фрајбургу и Берлину прекинуо због избијања I светског рата. Након рата наставио је студије на Медицинском факултету Прашког универзитета и дипломирао 1921. У периоду 1922--1932. радио је као лекар опште праксе по местима Србије (Куршумлијa, Обреновaц, Пожаревац, Смедеревска Паланка). Од 1932. до 1947. био је асистент Неуропсихијатријске клинике у Београду. Након II светског рата изабран је за доцента (1947) Мед. ф. и Неуропсихијатријске клинике у Сарајеву на предмету Неуропсихијатрија. Хабилитовао је за ванредног професора темом Неурозе са талмопатским појавама (1951), а потом изабран и за редовног професора. Облашћу неуропсихијатрије почео се бавити 1924. Једно време боравио је на Клиници за неуропсихијатрију код професора Ј. Пелнаржа у Прагу. Радове из области неуропсихијатрије почео je објављивати 1927. у домаћим и немачким, француским, чехословачким, швајцарским, америчким и румунским медицинским часописима и листовима (Excerpta Medica и др.). Највећи број радова бави се неурозама а мањи број шизофренијом (О супкортикалном психизму по концепцији Хашковца, б. м. 1932; и Л. Станојевић, Случај вишеструког убиства у халуцинаторно--параноидној психози код хроничног енцефалита, Бг 1933; Прогресивна парализа и њено кретање у Душевној болници у Београду од 1900. до 1933, б. м. 1940; Неурозе са таламопатским појавама, Сар. 1953; Шизастенија, Сар. 1954; Хистерија као неуродинамични проблем, Сар. 1956). Уз помоћ професора Р. Вартенберга постигао је да се у светској неуролошкој литератури призна значај нашег првог неуролога и писца Лазе Лазаревића. Учествовао је на многим домаћим и светским конгресима неуролога (Женева, Париз, Јасеника, Цирих и др.). Био је члан Друштва лекара Србије, Друштва лекара БиХ, Југословенског друштва лекара, члан Председништва Удружења југословенских неуропсихијатара и члан Редакционог одбора часописа Медицински архив. У страним удружењима био је члан Међународног удружења за неуровегетативна истраживања и почасни члан Удружења француских неуролога. Одликован је Орденом рада II реда (1959).

ДЕЛА: Клиничка и анатомска посматрања код једног случаја монголизма, б. м. 1935; Случајеви убиства код хроничног енцефалита, б. м. 1935; О дистоничним поремећајима код хроничног енцефалита, б. м. 1935; Случај постенцефалитичне дистоније са психотичним појавама, б. м. 1936; Условни рефлекси и сан, б. м. 1936; Испитивање конституције код епилепсије, Бг 1938; Хронични алкохолизам и личност, б. м. 1939; Проблем епилепсије у дечје доба, б. м. 1939; и Л. Станојевић, Случај малигног тумора мозга под видом обољења цереброспиналних опни, Бг 1939; и Л. Станојевић, Клинички значај periartritis nodusa за ретину, Бг 1940; Личност као динамично-структурни појам, Сар. 1958.

ИЗВОР: Медицинска библиографија ФНР Југославије: 1944--1953, Бг 1955.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Римски, „Проф. др Димитрије Т. Димитријевић", у: 30 година Медицинског факултета у Сарајеву, Сар. 1976; И. Машић, Наставници и сарадници Медицинског факултета у Сарајеву: 1946--2006, Сар. 2006.

В. М. Николић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)