ДУЛИЋ, Војислав

ДУЛИЋ, Војислав, лекар, генерал-мајор (Брежане код Пожаревца, 12. V 1900 -- Београд, 2. II 1953). С оцем и браћом прешао је преко Албаније и гимназију до седмог разреда завршио у Поатјеу (Француска). Матурирао је 1920. у Пожаревцу. Медицински факултет у Београду завршио 1926. и вратио се као лекар у Пожаревац. Започео је специјализацију из педијатрије 1936, али је прекинуо после хапшења 1937. због активног комунистичког деловања. После три и по месеца затвора у Главњачи враћа се и ради у Лазници (Хомоље) и Равном Гају (Гружа крагујевачка). Као лекар Дринске дивизије избегава заробљавање у Априлском рату и убрзо се прикључује Крагујевачком партизанском одреду. Био је лекар и референт санитета батаљона, бригаде, дивизије, корпуса и начелник санитета Главног штаба Србије. По ослобођењу Београда постављен је за повереника народног здравља за Србију. Био је управник Главне војне болнице ЈА (1945--1946), а потом до смрти старији инспектор санитетске службе Генералштаба ЈА. Био је и потпредседник Главног одбора Црвеног крста Југославије. Редовно је биран у Пожаревачком срезу за посланика у Народној скупштини Србије. Носилац је Партизанске споменице 1941. и за свој рад одликован Орденом заслуге за народ I реда, Орденом братства и јединства I реда, Партизанском звездом II реда, Орденом Народне армије II реда и Орденом за храброст. Болница у Пожаревцу је 1953. добила назив „Др Воја Дулић".

ЛИТЕРАТУРА: „Др Војислав Дулић", „Говор начелника Санитетске управе Југословенске народне армије генерал-потпуковника др Гојка Николиша над гробом генерал-мајора др Војислава Дулића", ВП, 1953, 10, 1--2; М. Милановић, Биографски лексикон. Познати српски лекари, Бг--Торонто 2005; Е. Ристановић (ур.), Начелници Војномедицинске академије, Бг 2009.

М. Игњатовић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)