Прескочи до главног садржаја

ДВОВИДСКИ ГЛАГОЛИ

ДВОВИДСКИ ГЛАГОЛИ, глаголи који немају формалне (префиксалне и/или суфиксалне) видске показатеље и чије лексичко значење обједињује функције свршенога (СВ) и несвршенога вида (НСВ). Јављају се у српском језику, као и у другим словенским језицима. Д. г. представљају хомонимичне, међусобно супротстављене видске парове глагола, нпр.: ручати (СВ) ручати (НСВ), крстити (СВ) крстити (НСВ), организовати (СВ) организовати (НСВ). Обично се употребљавају само у једном видском значењу (или СВ или НСВ), које је условљено контекстом, због чега се у савременим аспектолошким истраживањима понекад среће и назив „контекстуални" вид или „аналитички граматички начин" изражавања видског значења када је граматичко значење изражено ван глаголске речи (уп. Док ручам, читам новине НСВ vs. Чим ручам, доћи ћу СВ).

Код одређеног броја изворних српских, односно словенских д. г. граматичко видско значење (диференцијација СВ и НСВ) може бити изражено и „синтетички" (без контекста, односно у границама саме глаголске речи), што се постиже образовањем видског пара путем префиксалне перфективизације (даровати vs. подарити) или суфиксалне имперфективизације (крстити vs. крштавати). Показатељ конкретног видског значења д. г. може бити и морфолошки (суфиксално образован) облик (крстећи НСВ vs. крстивши СВ).

Префиксалном перфективизацијом обу-хваћен је и највећи део д. г. позајмљених из западноевропских језика (уп. анализирати проанализирати, реаговати одреаговати, контролисати исконтролисати). Специфичност дате групе д. г. у српском језику, за разлику од аналогне групе у појединим словенским језицима (нпр. у руском), огледа се у томе што она засада не подлеже процесима имперфективизације (суфиксације). Позајмљени д. г. пружају снажну подршку „изворној" двовидности, јер су данас процеси њиховог позајмљивања како у српском тако и у осталим словенским језицима веома активни.

Процеси префиксације (перфективизације) и/или суфиксације (имперфективизације) код неких д. г. указују на тенденцију њихове адаптације основној, двокомпонентној слици словенског видског система, који се одликује формално израженим, међусобно супротстављеним видским значењима СВ и НСВ. Префиксална и/или суфиксална творба парних по виду глагола од д. г. без обзира на њихово изворно (словенско) или страно порекло не поништава њима иманентну двовидност. То значи да глагол и даље функционише као двовидски, а префиксални или суфиксални пар се користи паралелно.

У савременом српском језику користе се обично у виду дублета варијантне творенице (са суфиксима -ира(ти)-, -иса(ти)-, -ова(ти)-, -изира(ти)-, -изова(ти)-) позајмљених д. г., нпр.: инсталирати/инсталисати, информирати/информисати, мотивирати/мотивисати, реагирати/реаговати, организирати/организовати и др. Међутим, могу се срести чак и триплети, премда врло ретко, нпр.: анализирати/анализовати/аналисати. У српском језику одређен број д. г. нема варијантне творенице (уп. телефонирати, али не: *телефонисати, *телефоновати; формирати, али не: *формисати, *формовати).

Позајмљенице са суфиксом -ира(ти)- у српском језику могу се посматрати као примарне, а све остале као секундарне, јер је готово сваки позајмљени д. г. могуће образовати помоћу датог суфикса (који се најчешће и користи), док помоћу других споменутих суфикса то није могуће.

У одређеним контекстуалним условима (пре свега у полипредикативним конструкцијама у чијој се зависној клаузи са везником кад употребљавају д. г.) дати глаголи не могу изразити видску супрoтстављеност. Та недиференцираност огледа се, у првом реду, у колизији сукцесивне (антериорно-постериорне) и несукцесивне (синхроне) реализације радњи зависне и главне клаузе у узуелним аспектуално-таксисним ситуацијама у којима контекст не отклања хомонимију (уп. Кад вечерам 'док вечерам' (НСВ) // 'пошто вечерам' (СВ), слушам своју омиљену музику увек, обично, често тако радим). Такво хомонимично, формално неизражено видско значење глагола које допушта двојаку интерпретацију (и СВ и НСВ) разјашњава се, по правилу, на основу општег смисла реченице; уп. следећи пример (где контекст отклања хомонимију, тј. где је д. г. употребљен само као глагол СВ и његова се радња реализује антериорно у односу на радњу у главној клаузи): Људи се обично увреде кадa о себи чују СВ 'пошто (за)чују' нешто негативно. Употреба д. г. у главном делу датих зависносложених реченица такође се одликује видском супротстављеношћу, односно сукцесивно-асинхроном (постериорном) реализацијом (уп. Крстићеш се СВ '(по)крстићеш се' кад се заврши литургија).

Да би се избегла горенаведена видска неодређеност или двосмисленост, говорник често користи споменуте начине диференцијације СВ и НСВ префиксалну перфективизацију и/или суфиксалну имперфективизацију, или пак (у случајевима када је то немогуће) одговарајући контекст (пре свега лексичке конкретизаторе, као што су док, пошто, након што и сл.). Нпр. видска недиференцираност у реченици Кад ручам 'док ручам' (НСВ) // 'пошто ручам' (СВ), гледам телевизију може се елиминисати или помоћу суфикса и/или префикса (Кад ручавам (НСВ), гледам телевизију // Кад поручам (СВ), гледам телевизију), или помоћу конкретизатора (Док ручам (НСВ), гледам телевизију // Пошто ручам (СВ), гледам телевизију).

Код неких позајмљених д. г. у српском језику, као нпр. код глаголa асфалтирати, телефонирати, двовидност (СВ/НСВ) отклања се само контекстом. Процес перфективизације је најпродуктивнији начин превазилажења двовидности, односно елиминисања видске недиференцираности како у српском тако и у другим словенским језицима.

ЛИТЕРАТУРА: А. Белић, „О глаголима са два вида", ЈФ, 1955/56, 21/14; И. Грицкат, „О неким видским особеностима српскохрватског глагола", ЈФ, 1957/58, 22/14; И. П. Мучник, „Развитие системы двувидовых глаголов в современном русском языке", Вопросы языкознания, 1966, 1; Н. С. Авилова, „Двувидовые глаголы с заимствованной основой в русском литературном языке нового времени", Вопросы языкознания, 1968, 5; M. Кравар, „Глаголски вид као типолошко-компаративни проблем", Радови ФФ у Задру, 1976, 1415; М. А. Шелякин, „О причинах устойчивости двувидовых глаголов в современном русском языке", Вопросы русской аспектологии, 1979, 4; М. Ю. Черткова, П.-Ч. Чанг, „Эволюция двувидовых глаголов в современном русском языке", Russian Linguistics, 1998, 22/1; L. Jászay, „Видовые корреляты при двувидовых глаголах", Studia Russica, 1999, 17; Ј. Матијашевић, „Префиксација и двовидност глагола", ЈФ, 2000, 56/12; L. A. Janda, „What makes Russian bi-aspectual verbs special?", Cognitive Paths into the Slavic Domain: Cognitive Linguistics Research, 2007, 38; L. Součková, „Устранение двувидовости у заимствованных слов в русском публицистическом стиле", Jazykovědná rusistika na přelomu generací (Slavica Pragensia XL), Praha 2009; Д. Войводич, „Двувидовость глагольного слова и способы еe преодоления в русском языке в сопоставлении с сербским", The Semantic Scope of Slavic Aspect, Göteborg 2013.

Дојчил Војводић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)