ДУЊИЋ, Владимир

ДУЊИЋ, Владимир, сликар (Чачак, 21. IX 1957). Дипломирао сликарство 1981. у класи М. Србиновића, на Факултету ликовних уметности у Београду. Члан је УЛУС-а од 1982. Имао је више самосталних изложби у земљи и иностранству, први пут у Београду (1977. у Галерији Студентског културног центра), а потом и у Чачку, Сремској Митровици, Ваљеву, Ужицу, Новом Саду, Будви, Херцег Новом, Загребу, Токију и Паризу. Од 1982. учествује на групним изложбама у земљи и иностранству (Београд, Чачaк, Панчево, Пожаревац, Аранђеловац, Вршац, Будва, Будимпешта, Беч, Торонто, Минск). Од 1982. излаже на Октобарском салону ликовних и примењених уметности Србије. Био је учесник меморијала Надежде Петровић у Чачку, Малог пролећног анала у Чачку, „International Art Fair-Art expo" у Будимпешти, као и међународног бијенала „У светлости Милене". Учествовао је у Ликовној колонији РТС-а. Његова дела налазе се у јавним уметничким збиркама (Збирка југословенског сликарства друге половине XX в., Уметничкa галеријa „Надежда Петровић", Чачак; Збирка Галерије 99, Београд). У оквиру нове фигурације, Д. метафизичке слике и портрети меланхолично спајају езотеризам школа старих мајстора са искошеним резом и драматургијом савременог филмског кадра. У циклусима уља на платну (Велови, 2006) савршено углачани бојени наноси стварају јединствени штимунг у којем се као у огледалу одражавају неуротична осећања човекове тескобе пред могућом судбином цивилизације. Сматрајући слику интегралном целином особеног значења, Д. у свакој види могућност остављања аутопортрета, са свим својим несвесним страховима, заблудама и сећањима.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Шуица, Благовести, Бг 1988; К. Радуловић, Аеqulibrium, Чачак 1995; М. Комненић, Велови, Бг 2006; Дуњић: монографија, Ва 2008; Д. Јовановић Данилов, „Лица после погледа", Политика, 9. III 2013; С. Домазет, „У атељеу: мачке с очима радозналог бића", Политика, 15. II 2020.

Ирина Томић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)