ДАВИДОВАЦ

ДАВИДОВАЦ, село у Врањској котлини, око 14 км југозападно од Врања, изграђено уз њену северозападну границу. Кроз село протиче мали ток Давидовачке реке, чије је ушће у Јужну Мораву око 500 м југоисточно. Кроз Д. пролази аутопут Врање--Скопље, а траса железничке пруге истог правца је око један километар према истоку. Најближа железничка станица је у суседном селу Ристовац. Д. се помиње од 1519. када је у њему било 16 хришћанских породица. Савремено становништво досељено је у другој половини XIX в. из околине овог места и са Косова. Године 1948. село је имало 336 становника, од када је њихов број благо осцилирао уз тенденцију раста. Године 2011. оно је имало 486 житеља од којих су 482 били Срби. Од укупно 149 привредно активних становника 8,1% је радило у пољопривреди, а 49,7% у прерађивачкој индустрији у Врању. Село чини неколико издвојених делова -- махала: Ликовска, Џалинска, Поповска, Пашина, Ђоринска, Вељанска, Ђоковска и Ново Насеље са мрежасто распоређеним улицама. У њему се налазе православна црква и четвороразредна основна школа.

Слободан Ћурчић

У атару овог села археолошким рекогносцирањима су откривени налази из праисторије (из бронзаног и гвозденог доба), римског и рановизантијског периода. Археолошки институт из Београда је 2011. обавио у зони експропријације, на траси новог ауто-пута Е 75 -- коридор 10, заштитна археолошка истраживања на локалитетима Д.--Црквиште (североисток) и Д.--Градиште (југозапад). Том приликом откривени су делови римског урбаног насеља формираног на путу Naissus--Scupi, највероватније око римске путне станице (mansio, mutatio), који се налазе у атару села Д., Доњи Вртогош, Карадник и Српска кућа. Насеље се пружало уз римски пут у дужини од око 1.200 м. Осим стамбених, јавних и економских грађевина подигнутих у периоду II--IV в., констатовано је гробље кремираних покојника из II--III в. и некропола с инхумацијама из IV--V в. У центру Д., на локалитету Црквиште и на простору савременог гробља истражени су остаци касноантичке некрополе и две зидане гробнице датоване у IV--V в.

На брду, које се налази у северозападном делу локалитета (са десне стране пута Врање-- Бујановац) откривена је касноантичка некропола. У потпуности је истражен њен део у зони експропријације, на површини од 700 м², при чему је откривено 67 гробова типа циста од тегула, организованих у редовима, оријентације запад--исток. Већина гробова није имала покривач јер је опљачкана још у античко доба. Ипак, на основу оскудних налаза накита, појасне копче и новца Констанција II некропола се може датовати у другу половину IV -- прву половину V в. Најзанимљивији је дечји гроб, где је циста од тегула положена изнад гроба коња сахрањеног на десном боку у кружној јами.

У зони експропријације, на простору између југозападног краја села Д. (Ново насеље) и пута Врање--Бујановац, на површини од 500 м² истражен је део римске некрополе кремираних покојника типа Мала Копашница -- Сасе. Ископана су 42 гроба, датована у II--III в. Ови гробови су увек садржали керамичке посуде -- двоухе пехаре и зделе са храном и пићем намењеним покојнику, бронзани новац, као и личне предмете спаљене особе -- накит, козметичке предмете и оружје, а ређе лампе од бронзе или печене земље и стаклене посуде. На истом простору, североисточно од некрополе спаљених покојника, делимично је истражена велика касноантичка грађевина, датована у IV и прву половину V в. Објекат је подигнут у техници сувозида од ломљеног камена и речних облутака, а у њему су констатоване три фазе живота. Поред објекта откривене су занатске пећи и луксузни предмети, међу којима и рељефна оплата од кости изузетне уметничке вредности, са представом митолошке сцене уснуле Аријадне. Североисточно од овог објекта регистроване су три грађевине од камена и опека везаних малтером, датоване на основу налаза новца у IV -- почетак V в. Југозападно од некрополе спаљених покојника, откривена је још једна касноантичка грађевина из истог периода. У подножју југозападне стране брда на којем се налазила касноантичка некропола истражени су остаци римског насеља из II--III в. Откривена су три објекта подигнута у три фазе градње. На самој граници зоне експропријације откривене су две просторије римских терми -- фригидаријум и тепидаријум. Терме су оријентисане дужом страном у правцу северозапад--југоисток, а краћом у правцу североисток--југозапад. Зидови су од наизменичних редова притесаног камена и опека везаних кречним малтером у техници opus mixtum. Тепидаријум има облик уписане апсиде, док је фригидаријум правоугаоног облика и од њега се у правцу југа пружа канал за одвод коришћене воде. Терме су вероватно настале у другој половини II или првој половини III в. Уз југоисточну фасаду терми призидана је грађевина са тремом, која је била од бондрука, а фундирана је на темељима од ломљеног камена везаног глином. Ова грађевина је имала трем од дрвених стубова на базама од великих квадера пешчара. Датује се у другу половину III в., са мањом обновом с почетка IV в. На око 10 м југозападно од терми делом је откривена велика грађевина од камена везаног малтером, оријентисана дужом осом у правцу исток--запад. Ова грађевина припада најстаријој фази насеља и може се датовати у II в. Највеће изненађење заштитних археолошких истраживања у Д. је откриће римског пута -- Via militaris, широког 7,70 м, а испраћеног у дужини од преко 120 м, који се пружао у правцу североисток--југозапад. Римски пут је готово паралелан са данашњим регионалним путем Врање--Бујановац и пружа се дуж трасе новог ауто-пута Е 75, с мањим скретањем ка северозападу у односу на правац будућег ауто-пута. Треба поменути и усамљени гроб ратника, откривен у слоју речног наноса, изнад римске некрополе кремираних покојника, који је сахрањен са бојном секиром и луксузном појасном гарнитуром, која се датује у прву половину VII в. Такође, откривен је део праисторијског земљаног бедема у подножју југоисточне стране брда и једна култна јама са четири бронзанодопске ритуалне посуде. Осим откривених делова римског и касноантичког насеља и припадајућих некропола, пронађена је велика количина покретних налаза, међу којима се издваја 50 целих керамичких посуда и 940 римских новчића.

Софија Петковић

Црква Св. великомученика Георгија. Тробродна грађевина правоуогаоне основе делимично укопана у земљу и покривена кровом на четири воде. Олтарски простор чине олтарска апсида, споља полигонална, и нише проскомидије и ђаконикона. Наос је уз помоћ два пара стубаца подељен на бродове, од којих је средишњи засведен полуобличастим сводом. Бочни бродови, као и олтарски простор, прекривени су равном таваницом. Није познато време изградње овог храма, али Јован Хаџивасиљевић наводи да је оправљан 1869. Иконостас има сокл украшен флоралним мотивима, престоне иконе над којима је низ празничних и светитељских икона, као и сликано Распеће на врху. Иконе у стилу зографског сликарства рад су непознатог мајстора. У цркви се чува неколико богослужбених предмета из XIX в. Међу њима су осликане дрвене рипиде, резбарени дрвени крстови са металним оковима, кутија за прилоге, као и богослужбене књиге. Међу богослужбеним предметима налази се и дрвена дарохранилница начињена 1908, у време када је црквом управљао тутор Манасије Крстић.

Ивана Женарју Рајовић

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Хаџивасиљевић, Јужна Стара Србија: историјска, етнографска и политичка истраживања -- Прешевска област, Бг 1913; Географска енциклопедија насеља Срније, I, Бг 2001; Група aутора, Иконопис Врањске епархије, Бг--Вр 2005; И. Грујић, „Касноантичка некропола на локалитету Градиште у Давидовцу", ГСАД, 2011, 27; С. А. Петковић, „Давидовац--Градиште: заштитна археолошка ископавања на деоници аутопута E75, коридор 10 -- јужни крак", у: В. Бикић, С. Голубовић, Д. Антоновић (ур.), Археологија у Србији. Пројекти Археолошког института у 2011. години, Бг 2012; С. Петковић, „Римски пут Via militaris у Давидовцу код Врања", Весник Војног музеја, 2012, 39; П. Шпехар, Н. Миладиновић Радмиловић, С. Стаменковић, „Касноантичка некропола на локалитету Давидовац--Црквиште", Старинар, 2013, 63.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)