ДИМИТРИЈЕ СОЛУНСКИ

ДИМИТРИЈЕ СОЛУНСКИ, светац, великомученик (? -- ?, око 306). Иако многи аутори тврде да је живео у Сирмијуму, те да су његове мошти пренете у време сеобе народа, култ се углавном развио у Солуну. Страдање свеца и његовог пратиоца Нестора вољом римског цара око 306. приказано је у три скупине описа, а најстарија је из IX в. Многобројна чуда на гробу су Д. С. обезбедила епитет мироточивог. Наводно спасивши град много пута, нпр. од напада Словена и Авара или од глади, постао је заштитник Солуна, а временом и целе Византије. Чудо наводног убиства бугарског цара Калојана 1207. је, вероватно, одговор на појаву учења да је Д. С. постао патрон обновљеног Бугарског царства након што је 1185. „напустио" освојени град. У одбрани од Нормана тада су се истакли и многи Срби -- монаси свечевог храма.

До Срба је култ дошао најпре преко староседелачког становништва, потом и преко богослужбених дела, као што је канон из друге половине IX в. Методија Солунског, који је из Сирмијума управљао Панонском дијацезом. Неговање светитељевог култа, независно од бугарске, византијске или угарске власти у граду, на крају је довело до промене имена -- Митровица (Сремска). Под византијском династијом Комнина, која је током XI--XII в. снажно утицала на Србију, Д. С. је постао заштитник ратника. Мотив победоносца и заштитника отачаства је Стефан Првовенчани пренео на свог оца у Житију Св. Симеона. Иако овај култ није имао општедржавни значај у српским земљама, многобројне су цркве Светог Д. С.: дворски комплекс у Расу, параклис у манастиру Дечани, са најстаријом сачуваном представом Калојановог убиства (1339--1340), испод тврђаве Звечан развила се Косовска Митровица. Вукашин и његов син краљ Марко су између 1344--1345. и 1376--1377. изградили Марков манастир у Сушици посвећен Д. С. Митровдан (26. октобра / по новом календару 8. новембра) је и за Србе био међник у годишњем циклусу, нпр. тада су плаћани трибути. Митровдан је, такође, једна од честих српских слава.

ЛИТЕРАТУРА: „Димитрий Солунский", у: Православная энциклопедия, Москва 2007; В. Алексић, „Белешке о култу св. Димитрија Солунског у држави Немањића", Црквене студије, 2008, 5.

Владимир Алексић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)