ДЕРВЕНТА

ДЕРВЕНТА, град и центар општине на сјеверу Босне у Босанској Посавини, у Републици Српској. Један је у низу градова на десној страни долине ријеке Саве између Сиска и Бијељине. Смјештен је у долини Савине притоке Укрине, на њеној десној обали, око 20 км удаљен од Саве, на око 150 м н.в. Има функцију локалног гравитационог центра и града на раскрсници путева из правца југозапада (Прњавор и Бањалука) и југоистока (Добој, Зеница, Сарајево) упућених према сјеверу и прелазу преко Саве код Славонског Брода. Овдје се стиче и неколико путева локалног значаја. Преко ријеке је изграђен мост на путу према Бањалуци.

Развој насеља је дуго био отежан положајем уз државну границу. Послије 1536. био је под влашћу Османског царства и развијао се у условима Војне крајине. Урбани развој почиње крајем XVI в. Почетком наредног вијека Д. има утврђење -- паланку, а 1655. 400 кућа. Почетком XVIII в. постаје центар нахије у којој је 1855. живјело 12.850 православних, 12.285 римокатоличких становника и 1.731 муслиман мушког пола. Од 1878. Босна и Херцеговина долазе под власт Аустроугарске послије чега је уклоњена државна граница са ријеке Саве и услиједио бржи развој града. У периоду 1879--1882. изграђена је пруга уског колосијека између Славонског Брода и Сарајева која је пролазила крај Д. То је пропраћено привредним напретком и градњом јавних зграда (пошта, основна школа, болница) и фабрика (парни млин, ткаоница, прерада дрвета), развојем занатства и трговине. Бржи је био развој послије II свјетског рата, када је изграђено неколико значајних фабрика (прерада коже, фабрике обуће, текстила, погони металне, дрвне, графичке и прехрамбене индустрије), развијала се трговина и друге градске и општинске административне функције. Развој је обухватио и непривредне функције (двије основне и двије средње школе, учитељски факултет, народна библиотека, дом здравља). Д. постаје центар општине површине 516 км² са 57 насеља, у којима је 1991. живјело 56.489 становника (40,6% Срба, 38,9% Хрвата и 12,5% Муслимана), а 2013. 30.177 становника. У самом граду је 1991. живјело 17.748 становника (31,3% Муслимана, 25,7% Срба и 24,3 Хрвата), а 2013. 12.680 становника. Упоредо с развојем трансформисало се и насеље. Оно је знатно проширено, али је задржало радијалан и мрежаст распоред улица наслијеђен из османлијских времена, те много трагова стихијске градње. Главна градска улица, дугачка око 4 км, формирана је дуж старог пута Добој--Д. Главни правци ширења су дуж друмова, а нека околна села су инкорпорирана у градску агломерацију. Пространа индустријска зона формирана је на сјевероисточној периферији, а град је неке објекте премјестио и на другу страну Укрине према селу Омерагићи. У Д. раде све општинске службе, велик број продавница и сервиса, двије основне и двије средње школе, одјељење Учитељског факултета из Бањалуке, библиотека и дом здравља.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Арсенић, Д. Живковић, Дервента -- привредни потенцијали, Лакташи 2008.

Миленко Живковић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)