ДИМИТРИЈЕВИЋ, Лаза

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Лаза, лекар (Бeoгрaд, 15. III 1858 – Смедерево 29. VI 1899). Учествовао као добровољац болничар у Српско-турскoм рату 1876. После рата уписао се на Природњачки факултет у Јени. Убрзо прешао на Медицински факултет у Грацу, а потом у Беч, где је дипломирао. По дипломирању вратио се у домовину, постављен за војног лекара и капетана у Нишу (1885). Убрзо прелази за окружног физикуса у Крагујевцу, Смедереву (1886–1890), потом Ваљеву (1891–1893) и поново у Смедереву (1894–1899). Изабран за управника Смедеревске болнице 1896. Био члан СЛД, Надзорног одбора Смедеревске задруге за помагање и штедњу (1896), ванредни члан Главног просветног савета (1896). Објављивао у Народном здрављу, САЦЛ, Отаџбини и Делу. У свом најзначајнијем делу, Како живи наш народ (Бг 1893), приказао је хигијенску заосталост и медицинску запуштеност села. Ово дело, прво те врсте на нашем језику, указало је и на проблем спорог развитка санитетске грађанске службе и запостављање села и сеоског становништва. Kњига је доживела велику популарност и три издања за кратко време, а четврто је прилагођено савременом правопису 2010. Трагично је окончао живот – удавио се у Дунаву.

ДЕЛА: О гљивама и врењу, Бг 1881; Две ружне навике у Шумадији, заостале од туђина, Бг 1895; Један племенити задатак за нашу женску интелигенцију, Бг 1895; Велике богиње, Бг 1896; Ко то обично плаћа, Бг 1896; Писма из народа I–II, Бг 1897.

ЛИТЕРАТУРА: В. Станојевић, Историја медицине, Бг–Зг 1953; М. Милановић, Биографски лексикон. Познати српски лекари, Бг–Торонто 2005.

Срђан Миловановић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)