ДЕСТИНИКОН

ДЕСТИНИКОН (Достиника), jедна од насељених тврђава које у „покрштеној Србији" помиње византијски цар-писац Константин Порфирогенит у Спису о народима (De administrando imperio). У опису борби око власти у српским земљама, крајем IX в., цар наводи да је тада Клонимир, отац Часлављев, долазећи из Бугарске са војском ушао у Д., односно Достинику, један од српских градова, са циљем да преузме власт, што говори о његовом нарочитом значају. Мишљење о ближој локацији Д. први је изнео К. Јиречек у другој половини XIX в., претпоставивши да се налазио у близини ондашње бугарске границе и да би га требало тражити у пределу Сјенице. Ово мишљење прихватили су касније Ф. Шишић, Ст. Станојевић и С. Новаковић, анализирајући различите аспекте Порфирогенитове вести. Археолошка истраживања, спроведена на Градини у Врсеницама 1987–2001, потврдила су постојање утврђења са раносрпским културним хоризонтом из раздобља IX–X в. Резултати до којих се дошло водили су ка препознавању једне од насељених тврђава оновремене Србије. Са доста разлога изнета је претпоставка да се остаци утврђења у Врсеницама код Сјенице идентификују са старосрпским градом Д. Коначну потврду ове претпоставке треба да дају резултати будућих истраживања.

ИЗВОР: ВИИНЈ, II, Бг 2007.

ЛИТЕРАТУРА: С. Новаковић, „Српске области X–XII века", ГСУД, 1880, 48; К. Јиречек, Трговачки друмови и рудници Србије и Босне у средњем веку, Сар. 1951; М. Поповић, В. Бикић, Врсенице – касноантичко и српско раносредњовековно утврђење, Бг 2009.

Весна Бикић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)