ДЕСТИНИКОН

ДЕСТИНИКОН (Достиника), jедна од насељених тврђава које у „покрштеној Србији" помиње византијски цар-писац Константин Порфирогенит у Спису о народима (De administrando imperio). У опису борби око власти у српским земљама, крајем IX в., цар наводи да је тада Клонимир, отац Часлављев, долазећи из Бугарске са војском ушао у Д., односно Достинику, један од српских градова, са циљем да преузме власт, што говори о његовом нарочитом значају. Мишљење о ближој локацији Д. први је изнео К. Јиречек у другој половини XIX в., претпоставивши да се налазио у близини ондашње бугарске границе и да би га требало тражити у пределу Сјенице. Ово мишљење прихватили су касније Ф. Шишић, Ст. Станојевић и С. Новаковић, анализирајући различите аспекте Порфирогенитове вести. Археолошка истраживања, спроведена на Градини у Врсеницама 1987--2001, потврдила су постојање утврђења са раносрпским културним хоризонтом из раздобља IX--X в. Резултати до којих се дошло водили су ка препознавању једне од насељених тврђава оновремене Србије. Са доста разлога изнета је претпоставка да се остаци утврђења у Врсеницама код Сјенице идентификују са старосрпским градом Д. Коначну потврду ове претпоставке треба да дају резултати будућих истраживања.

ИЗВОР: ВИИНЈ, II, Бг 2007.

ЛИТЕРАТУРА: С. Новаковић, „Српске области X--XII века", ГСУД, 1880, 48; К. Јиречек, Трговачки друмови и рудници Србије и Босне у средњем веку, Сар. 1951; М. Поповић, В. Бикић, Врсенице -- касноантичко и српско раносредњовековно утврђење, Бг 2009.

В. Бикић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)