ДАВИДОВ, Динко

ДАВИДОВ, Динко, историчар уметности, научни саветник (Сивац, Бачкa, 4. Х 1930). Дипломирао историју уметности 1955. на Филозофском факултету у Београду, а докторирао 1965. на ФФ у Љубљани, код Франца Стелеа. Од 1960. до 1978. ради као кустос графичке збирке у Галерији Матице српске у Новом Саду, а потом као научни саветник у Балканолошком институту САНУ у Београду. Био је члан уредништва Зборника за ликовне уметности Матице српске од његових почетака (1965--1990) и аутор поставке меморијалног музеја Христофор Жефаровић и његово доба у манастиру Бођану (1975). За дописног члана САНУ изабран је 2000, а за редовног 2006. Управник Галерије САНУ био је 2001--2009. Председник је Сентандрејског одбора САНУ и уредник Сентандрејског зборника.

Прве студентске чланке објављивао је у културним рубрикама Народног студента и Видика (1952--1953), пишући приказе позоришних представа и књижевних дела, али и изложби ликовних уметника и планинарске путописе (Успон на Олимп, Утисци из Делфа). Његова интересовања кретала су се од Пива Караматијевића и Саве Шумановића преко Ван Гога и његових писама брату, Андрићевих записа о Гоји, до икона на стаклу и савремене уметности у САД. Као кустос Галерије МС, почиње да се бави евидентирањем српских бакрореза од Сентандреје до Хиландара. Истовремено, као стипендиста Министарства културе Мађарске, обилази српске храмове Епархије будимске и саставља елаборат за организовање изложбе Иконе српских цркава у Мађарској који улази у Протокол о сарадњи Југославије и Мађарске 1971. Изложба 192 иконе из Мађарске приређена је 1973. у Галерији МС у Новом Саду, у Народном музеју у Београду и у Музеју примењене уметности у Будимпешти. Из Епархије сремске сакупља и преноси у Галерију око 200 зографских икона махом непознатих мајстора, након чије конзервације 1977. приређује изложбу Иконе српских зографа XVIII века у Новом Саду и Загребу. Залажући се за обнову фрушкогорских манастира које су током II светског рата уништиле усташе, држи предавања, пише чланке и сценарије за документарне филмове који су скидани с телевизијских програма. Јавно обележен као антикомуниста, напушта Нови Сад.

По преласку у Балканолошки институт САНУ руководи пројектом Заједничко и посебно у ликовном изразу балканских народа од XVII до XIX в. Учествује и у оснивању Академијиног Сентандрејског одбора под покровитељством Мађарске и САНУ. У годишњаку Института Balcanica објављује студије о Србима у Коморану, православнима у Вашархељу, ведутама и плановима Острогона и Темишвара, српској вароши Табану у Будиму, као и о култу Св. Наума у Будимској епархији. Посебно изучавајући прелаз позновизантијског у барокни стилски израз, бавио се утицајима руско-украјинске уметности на српско црквено сликарство XVIII в. Упознавши тамошње споменике зидног сликарства и иконописа, и радећи у Архиву Украјинске Академије наука, долази до графичких предложака који су припадали сликарској школи Кијево-печерске лавре. О њиховом значају и улози руско-украјинских сликара, Василија Романовича и Јова Василијевича у Карловачкој митрополији, написао је студије „О украјинско-српским уметничким везама у XVIII веку" (ЗЛУМС, 1968, 4), „Украјински утицаји на српску уметност средине XVIII века и сликар Василије Романович" (ЗЛУМС, 1969, 5), „Иконе XVIII века из Николајевске цркве у Старом Сланкамену" (ЗЛУМС, 1970, 6) и „Барокни иконостас из Суботице -- Александрова" (ЗЛУМС, 1975, 11). С посебном приљежношћу писао је о појединим феноменима у новијој историји српске уметности после Велике сеобе (1690), какви су бакрорези Захарије Орфелина у књизи Историја Петра Првог, култу Св. Лазара и његовом лику у српској графици, као и њеним ктиторима и приложницима.

Приредио је фототипска издања Стематографије (Н. Сад 1972), Описанија Јерусалима Христофора Жефаровића (Н. Сад 1973), Калиграфије Захарије Орфелина (Бг 1992) и библиофилска издања Српски бакрорези 18. века (Н. Сад 1983), Хиландарска графика: отисци са оригиналних бакрорезних плоча (Бг 1990) и Грб Србије (Чачак 1987). Коаутор је каталога и књига: и О. Микић, Д. Стојановић, Дело Христофора Жефаровића (Н. Сад 1961); и Д. Медаковић, Сентандреја (Бг 1982); и О. Микић, Галерија Матице српске: српско сликарство XVIII и XIX века (Н. Сад 1972); и Л. Шелмић, Иконе српских зографа XVIII века (Бг 1977); коаутор, Геноцид над Србима: 1941--1945, 1991/92 (Бг 1992); и Р. Станић, М. Тимотијевић, Ратна страдања православних храмова 1991: српске области у Хрватској (Бг 1992). Организовао је научне скупове и уредио зборнике радова Српска графика XVIII века (Бг 1986), Манастир Шишатовац (Бг -- Н. Сад 1989) и Поствизантијска уметност на Балкану -- Post-byzantine Art in Balkans (2003). Између осталих, аутор је изложби Иконе фрушкогорских манастира (1963), Иконе српских цркава у Мађарској (1973), Иконе зографа Темишварске и Арадске епархије (1981), Фрушкогорски манастири (1990), Светогорска графика (2004) и Знамења Карловачке митрополије (2007). Литерарно-публицистичке склоности испољио је у књигама Огрешења (Шабац 1986), Знамења сеоба (Ваљево 1990) и Парусија (Бг 1994). Његове књиге, студије и изложбени каталози као истраживачки радови незаобилазна су полазишта за познавање српске уметности XVIII в. За укупни културни и научни допринос добио је Награду „Јаков Игњатовић" Српске културне заједнице из Будимпеште, Златни беочуг Културно-просветне заједнице, награду Вукове задужбине и Рачанску повељу Фондације рачанска баштина. За књигу Споменици Будимске епархије додељена му је награда Српске књижевне задруге, а за књигу Хиландарска графика -- Октобарска награда града Београда (1990).

ДЕЛА: Крушедол, Бг -- Н. Сад 1964; Хопово, Бг -- Н. Сад 1964; „Графички портрети Срба XVIII века", Портрети Срба XVIII века, Н. Сад 1965; Icone, serbe del XVIII secolo: dalle collezioni della Galleria Matica srpska, Modena 1972; Иконе српских цркава у Мађарској, Н. Сад 1973; Српска графика XVIII века, Н. Сад 1978; Српски бакрорези 18. века -- Serbische Kupferstiche des 18. Jahrhunderts, Н. Сад 1983; Ходочашће у манастир Шишатовац, Бг 1984; „A magyarországi szerb festészet", Ars Hungarica, 1988, XVI/1; Предисловије: Злодела и греси -- Уништавање српских манастира и цркава, Сремска епархија 1941--1945--1950, Бг 1990; Споменици Будимске епархије, Бг 1990; Српске привилегије царског дома хабзбуршког, Н. Сад 1994; Српска уметничка ћирилица, Бг 1994; Хиландарске CARTINES EIKONES, Манастир Хиландар 1998; Културна историја Срба у Мађарској, CD ROM, Budapest 1998; Захариа Орфелинъ: 1726--1785, Бг 2001; Сентандрејска Саборна црква, Бг 2001; Студије о српској уметности XVIII века, Бг 2004; Сентандрејске српске православне цркве, Сентандреја 2005; Светила Фрушке горе, Бг -- Н. Сад 2006; Срби и Јерусалим, Бг 2007; Горња земља: споменици народа српског, Бг 2008; Сентандреја српске повеснице, Бг -- Н. Сад 2011; Иконописци српских сеоба, Бг 2013; Тотални геноцид -- Nezavisna Država Hrvatska, Бг 2013.

ИЗВОРИ: „Споменица поводом тридесетогодишњице Балканолошког института", Balcanica, 2000, 30--31; Г. Радојчић Костић, Библиографија радова академика Динка Давидова, Бг 2011.

Љиљана Н. Стошић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)