ДРАГОВИЋ, Момчило

ДРАГОВИЋ, Момчило, инжењер електротехнике, универзитетски професор (Београд, 25. II 1930 -- Београд, 18. II 2009). Дипломирао 1957. на Електротехничком факултету у Београду, где је и докторирао 1979 (награда Привредне коморе Београда). На истом факултету биран je у сва звања, од асистента (1957) до редовног професора (1990). Пензионисан је 1995. Држао је наставу из предмета Антене и простирање радиоталаса, Теоријска електромагнетика и на неколико курсева на постдипломским студијама. Предавао је и на Вишој војној ваздухопловно-техничкој академији (Жарково), Факултету техничких наука (Нови Сад) и на Техничком факултету у Титограду. Коаутор је монографије о антенама Analysis and Synthesis of Wire Antennas (Chichester 1982) и аутор уџбеника Антене и простирање радиоталаса (Бг 1994). Његовим залагањем развијена је и опремљена Лабораторија за антене ЕТФ у Београду за коју је израдио мерну апаратуру у опсегу од 400 до 3.000 MHz. Стручни рад му је био оријентисан на област антена и простирања електромагнетних таласа, микроталасну технику и примењену електромагнетику. Пројектовао је и израдио већи број антена, радио је на развоју микроталасних филтара и скретница. Такође је пројектовао електромагнетски сепаратор немагнетских материјала из угља за ТЕ „Никола Тесла" и успешно радио на отклањању загревања оклопа трaнсформатора 160 kWA за ХЕ „Бајина Башта". За научна остварења добио је награду „Никола Тесла" (1985), а за допринос у одбрани од агресије НАТО-а добио је 1999. захвалницу Војске Југославије.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Драјић, Б. Станић (ур.) Наших 50 година (1948--1998), ЕТФ, Бг 2003.

Д. Драјић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)