ДОМАЋА РАДИНОСТ

ДОМАЋА РАДИНОСТ, ручна израда предмета за домаћинство и израда одевних предмета од текстила, вуне и коже у оквиру једне или више здружених породица у сеоским насељима и засеоцима. Д. р. претходила је занатству, а данас је заступљена као извор додатних прихода породица у претежно сеоским домаћинствима и представља цењену грану привредне делатности. У прошлости су домаћинства била аутархичног типа и већина предмета за кућну, тј. домаћу употребу (скромно покућство, од дрвета, коже и других материјала, дрвено посуђе, текстилије) израђивана је у оквиру д. р. Послови у д. р. били су подељени на мушке и женске. Мушкарци су се у оквиру д. р. бавили прављењем оруђа за пољопривреду, посуђа од дрвета, чаброва, каца, буради, кола, корпи од прућа, као и свега осталог што је било потребно за фукционисање домаћинства. Разбоје за ткање, преслице и вретена израђивали су мушки, махом старији укућани. Правили су и једноставне музичке инструменте попут фрула, гусала помоћу једноставног алата попут брадви, секира, тестере, сврдла. У мушки посао спадало је и обрађивање камена за кућне потребе, а предмете од гвожђа су носили ковачима на прераду. Поред печења креча, обрађивано је и камење за млинове, прављени су разни облици брусова, споменици и надгробне плоче. У источној Србији и данас се може наићи на производњу ћумура као домаћег допунског занимања. У околини Ивањице, на пример, камен је обрађиван и за покривање куће и других помоћних зграда. У заједничке послове спадало је делимично и грнчарство, тако да су поред мушкараца, жене израђивале црепуље и друге посуде. Жене су се бавиле прерадом сировина за ткање, ткањем и плетењем, те шивењем једноставнијих одевних хаљетака за породицу попут кошуља, летњих одевних предмета и сл. Све врсте текстила попут ћилима, поњава, торби, пешкира, столњака, постељине, врећа, као и тканина од вуне, конопље и лана припремане су у оквиру д. р. У д. р. убраја се и плетење чипке. Украшавање одевних предмета (кошуља, чарапа, прегача, горњих хаљетака) и кућног текстила такође је спадало у део д. р. којом су се бавиле углавном жене и девојке. Женска деца су већ са дванаест година учена ткању платна и ћилима, плетењу чарапа и рукавица, везу, како би почеле да припремају своју девојачку спрему за удају. Мушка деца су уз одрасле мушкарце рано почела да израђују једноставније предмете и алатке од дрвета потребне за функционисање домаћинства. У зимско време (од Митровдана до почетка ускршњег поста) у сеоским домаћинствима организована су прела на којима су се окупљале жене да чешљају и преду вуну, везу или да заједно, али свака за своје домаћинство, раде неке друге послове или пак помажу једна другој. Поједине вештине поникле у д. р. развиле су се временом у занатску производњу, па је, на пример, израда предмета, нарочито намештаја -- столица од прућа у д. р. била у пракси у Апатину, Сенти, Бачком Петровом Селу. У Апатину се касније ова делатност развила и до индустријске производње. На Косову и Метохији д. р. је имала своје специфичности нарочито у везу, у чему су се истицале везиље из Ђаковице. Плетиље из Сирогојна на Златибору су касније удружене успеле да се са својим умећем пласирају на модном тржишту јужнословенског простора, али и изван граница тадашње СФРЈ. Овој врсти д. р. и допунског привређивања могу се придружити и веште плетиље из околине Пирота које су плеле мушке џемпере и извозиле их у Словенију. Са променама у култури становања, усавршавањем технологије и индустријске производње, поједини предмети д. р. повучени су из свакодневне употребе. Престало је с преношењем знања о њиховој изради с генерације на генерацију. У новије време туристичке организације и локалне самоуправе подстичу д. р. у смеру израда сувенира као дела туристичких понуда одређених крајева. Посебно се у томе истичу прехрамбени и други производи који су настајали као д. р. у оквиру традиционалног модела културе.

ЛИТЕРАТУРА: П. Томић, „Домаћа радиност, занати и допунско привређивање (у Ресави)", ГЕМ, 1962, 25; „Допунско привређивање (у Неготинској крајини)", ГЕМ, 1962, 31--32; Д. Николић, „Основне одлике допунског привређивања кроз стално праћење промена у народној култури на селу 1971--1975", Зборник радова ЕИ САНУ, 10, Бг 1980; П. Влаховић, Србија, земља, народ, живот обичаји, Бг 1999; В. Марјановић, „Домаћа радиност, Тара"; „Домаћа радиност, Ђердап", Лексикон националних паркова Србије, Бг 2015.

В. Марјановић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)