ДОПУЂА, Јелена

ДОПУЂА, Јелена, етнокореолог (Рома-нија, 3. VI 1904 -- Сарајево, 29. V 1987). Матурирала је у Учитељској школи у Сарајеву 1922. Радила је у Зеници и Сарајеву, где је од 1927. похађала двогодишњи течај за наставника гимнастике у средњим школама. Завршни испит за ово звање положила је у Београду 1931. На иницијативу Цвијетка Рихтмана, 1949. постала је сарадник за прикупљање народних игара при Институту за проучавање фолклора. Тиме започиње њена успешна активност у домену етнокореологије. Иако је пензионисана већ 1956, до краја живота била је континуирано посвећена истраживању традиционалних плесова Босне и Херцеговине, њиховом сценском приказивању кроз осмишљавање ауторских кореографија народне игре и развијању методике народних игара у раду са децом предшколског и школског узраста. Етнокореолошка активност Д. била је утемељена на интензивном теренском раду заснованом на методама интервјуа и визуелне опсервације плесног извођења. У циљу успостављања конзистентне методологије развијала је систем разврставања традиционалних плесова према њиховим семантичким и структурално-формалним одликама. Написала је и значајан број етнографских студија посвећених плесној традицији појединачних географских области БиХ, студију о партизанским плесовима, као и текстове у којима се бави тумачењима плеса и обреда и трансформацијама традиционалног плесног репертоара у синхронијској и дијахронијској перспективи.

ДЕЛА: „Старобосанско коло из околице Гламоча", Билтен Института за проучавање фолклора у Сарајеву, 1951, 1; „Народне игре Купрешког поља", Билтен Института за проучавање фолклора у Сарајеву, 1953, 1; „Преглед главних типова народних игара у Босни Херцеговини", Гласник Земаљског музеја Босне и Херцеговине, 1979, 34; Народни плесови -- игре у Босни и Херцеговини, Зг 1986.

ЛИТЕРАТУРА: М. Фулановић Шошић, „Јелена Допуђа -- живот и рад", Д. Рихтман Шотрић, „Библиографија радова Јелене Допуђе", Народно стваралаштво, Фолклор, 1982, 82--84; С. Ракочевић, „Рукописна оставштина етнокореолога и кореографа Јелене Допуђе", у: Традиција као инспирација. Владо С. Милошевић. Етномузиолог, композитор и педагог, Бл 2014.

С. Ракочевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)