ДИМИТРИЈЕ ПАЛЕОЛОГ
ДИМИТРИЈЕ ПАЛЕОЛОГ, деспот (?, 1406/1407 – Једрене, 1470/1471). Син византијског цара Манојла ΙΙ Палеолога (1391–1425) и Јелене Драгаш, кћерке српског обласног господара Константина Драгаша. Деспотско достојанство добио је највероватније већ од свог оца, између 1423. и 1425. У младости, око 1429/1430, примао је годишњи приход од северноегејских острва Лемнос, Имброс и Самотрака. Између 1437. и 1439. био је у пратњи свог брата Јована VIII Палеолога (1425–1448) на сабору у Ферари и Фиренци, на којем је склопљена унија између источнохришћанских цркава и римске цркве. Након тога је, 1441–1442, од цара Јована VIII добио годишње приходе од поседа на обали Црног мора, са седиштем у Месимврији. Убрзо се побунио против брата и 1442. покушао да му, уз помоћ Турака, преотме Цариград и царску круну. Јован VIII му је одузео поседе на црноморској обали, али му је након помирења поново доделио северноегејска острва, 1447–1448. После смрти Јована VIII, 1448. покушао је да преузме царски престо, али је он ипак припао његовом старијем брату Константину XI Драгашу Палеологу (1449–1453). Након тога је преузео управљање дотадашњим Константиновим поседима у југоисточном Пелопонезу (Мореји), којима је управљао са престоницом у Мистри до 1460. Када је османски султан Мехмед II Освајач (1451–1481) заузео Пелопонез 1460, одвео га је као таоца у Једрене, али му је 1462. доделио за издржавање Енос и његове старе поседе Лемнос, Имброс и Самотраку, које је задржао до 1464. Пред смрт се замонашио под именом Давид. Умро је у Једрену 1470/1471. Са женом Теодором Токо имао је кћерку Јелену, која је 1460. одведена у харем Мехмеда II.
ЛИТЕРАТУРА: D. Zakythinos, Le despotat Grec de Morée, I, Paris 1932; A. Papadopulos, Versuch einer Genealogie der Palaiologen 1259--1453, München 1938; Б. Ферјанчић, Деспоти у Византији и јужнословенским земљама, Бг 1960; E. Trapp, H. V. Beyer и др. (ур.), Prosopographische Lexicon der Palaiologenzeit, 9, Wien 1989.
Предраг Коматина
*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)