ДРАГАЧЕВО

ДРАГАЧЕВО, крај у Западној Србији, чији највећи део припада општини Лучани, а мањи део општинама Чачак, Краљево, Ивањица, Ариље и Пожега. Изразита природна целина у сливу реке Бјелице (десна притока Западне Мораве). У морфолошком погледу представља котлину заталасаног дна између планина Јелице (929 м) на североистоку, Овчара (985 м) на северозападу, Голупца (733 м) и Крстаца (699 м) на југозападу и Чемерна (1.579 м) на југоистоку. Прометне комуникације су на периферији Д., као што су пут и железничка пруга који повезују Моравску долину са западном Србијом код Ужица и саобраћајнице подневачког правца као што су пут и железничка пруга у долини Ибра (Краљево -- Косовска Митровица) и пут у долини Моравице (Пожега--Ивањица). Најзначајнији пут Д. води од долине Западне Мораве код Кратовске Стене долином Бјелице до Лучана и Каоне. Из долине Западне Мораве преко планине Јелице у Д. воде локални путеви из више праваца од којих су најважнији онај од Паковраћа (код Чачка) преко Марковице до Лучана, од Чачка преко превоја Караула до Гуче и од Краљева преко Каоне до Гуче. Гуча и Ивањица у долини Моравице повезане су путем преко планине Голубац. Најзначајнија река Д. је Бјелица (41 км, површина слива 376 км^2^). Извире на 930 м н.в (Пјесковите равни). Тече средишњим делом Д. од југоистока према северозападу до ушћа у Западну Мораву код Гугаљског моста (298 м) у селу Дљин. У горњем току Бјелица је планинска река, с дубоком уском клисурастом долином. Веће десне притоке Бјелице су: Горушица, Властељички поток, Марица, Живичка река, Драгачица, и Тијанска река, а леве: Рћанска река, Вучковица, Котрашка река и Вичка река (Кривачица). Кроз Д. теку притоке Моравице: Краваричка река и Лучка река (Змајева река). У Д. је једна вештачка акумулација Голи камен у Вучковици јужно од Гуче. Реке су богате рибом. Д. је пољопривредна регија позната по производњи кромпира. Овде су добри педолошки и климатски услови за гајење воћа (малина, шљива, јабука), а познато је и по сточарској производњи. Последњих година Д. развија туристичку функцију. Најпознатија манифестација је Драгачевски сабор трубача, који се од 1961. одржава у Гучи, траје пет дана и посети га до 600.000 гостију. Становништво Д. је већином досељено из Старог Влаха, околине Сјенице, Нове Вароши, Црне Горе, Херцеговине, Фоче, Осата и др. Централно насеље Д. су Лучани (3.387 становника у 2011), административно-управно средиште истоимене општине (20.897 становника у 2011), а Гуча туристички центар. Д. обухвата 49 насеља: свих 36 насеља општине Лучани, пет насеља општине Ариље, по три села из општина Пожега и Ивањица, те по једно село из општина Чачак и Краљево.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Ердељановић, „Доње Драгачево", у: Насеља српских земаља, 1, Бг 1902; К. Јовановић, „Горње Драгачево", у: Насеља српских земаља, 5, Бг 1908; Ј. Марковић, Регионална географија СФР Југославије, Бг 1980; Р. Маринковић, Т. Протић, Ј. Радовановић, Драгачево -- слободарски и револуционарни развој, Чачак--Лучани 1981; Ј. Цвијић, Балканско полуострво, СД, 2, Бг 1987; Ј. Марковић, Енциклопедијски географски лексикон Југославије, Сар. 1988; М. Анђелић, Геоморфологија, Бг 1990.

Дејан Шабић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)