ДРВОТОЧЦИ

ДРВОТОЧЦИ, инсекти из фамилије Anobiidae, реда тврдокрилаца (Coleoptera). То су ситни инсекти дужине 3–6 мм, цилиндричног тела, тамносмеђе или црне боје без сјаја. Пипци су кончасти, једноструко тестерасти или чешљасти и допиру до једне четвртине или трећине тела. Вратни штит је једнаке ширине као тело и покрива главу, док су покриоца уздужно избраздана и прекривају цео трбух. Помоћу задњих крила добро лете, а ноге су подешене за ходање. Ларве су беле боје, кифласто повијене, обрасле финим длачицама и са три пара грудних ногу. Одрасли инсекти се роје од априла до августа, а најинтензивније у мају и јуну. Не хране се и живе 2–3 недеље. Код неких врста полови се проналазе помоћу чула слуха. Наиме, у дрвету у ходницима мужјаци ударају главом и вратним штитом о зид ходника и при томе се производи слаб звук који одлично чују женке и долазе до мужјака. Овај звук човек јасније чује у току ноћи, а у народу постоји веровање да ће у кући где се такав звук чује неко умрети (отуда народно име за врсту Anobium petrinax L. „мртвачки сат"). Женка положи 20–40 ситних јаја у пукотине дрвета или у старе излетне отворе и ходнике. Јаја су лимунастог облика и положена су појединачно или у групама до 15 у гомилици. Ходници старијих ларви иду у свим правцима и прожимају комплетну масу дрвета, без обзира да ли је у питању бељика или срчика. Развиће им траје годину дана. Презимљавају као одрасле ларве и у пролеће граде луткине колевке у близини површине дрвета (на око 5 мм испод површине). У пролеће прелазе у стадијум лутке да би се после 2–3 недеље појавила млада имага прогризајући округао излетни отвор пречника 1–2 мм. Врсте из ове фамилије које живе у мртвом дрвету су веома опасне техничке штеточине дрвета. Нападају све врсте дрвећа (лишћаре и четинаре). У шумама се спонтано развијају у сушикама, а радо насељавају и дрво које се дуже лагерује у шуми или на стовариштима. Ипак их највише има у становима на разним предметима од дрвета а нарочито у подрумима. Таване избегавају због високих температура и ниске влажности предмета од дрвета. Једном нападнуте предмете од дрвета насељавају из генерације у генерацију све док га не претворе у порозну масу или прах – отуда народно име „дрвоточци". Врсте које живе у шишаркама разних четинара такође могу да буду штетне, јер нападнуте шишарке опадају пре времена, а семенке у њима не успевају потпуно да се развију, те немају клијавост. Најпознатије врсте наших д. су: чешљасти д. (Ptilinus pectinicornis), тачкасти д. (Anobium punctatum) и „мртвачки сат" (Anobium petrinax). Сузбијање д. који живе у дрвету може се вршити превентивним и репресивним мерама. Не препоручује се дуже лагеровање дрвета у шуми, јер кад постигне низак проценат влажности, то дрво могу населити д. Посебно је опасно да се резана грађа суши у природним условима. Таква грађа је веома атрактивна за напад д. Директно уништавање ларви д. у дрвету може се вршити премазивањем или прскањем разним хемијским инсектицидима или излагањем нападнутих предмета од дрвета повишеним температурама (60–90˚C).

ЛИТЕРАТУРА: К. Васић, Заштита дрвета, I део – Ксилофагни инсекти, Бг 1971; М. Петровић, Штетни инсекти дрвета, Бг 1996; Љ. Михајловић, Шумарска ентомологија, Бг 2008.

Љубодраг Михајловић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)