ДРВОТОЧЦИ

ДРВОТОЧЦИ, инсекти из фамилије Anobiidae, реда тврдокрилаца (Coleoptera). То су ситни инсекти дужине 3--6 мм, цилиндричног тела, тамносмеђе или црне боје без сјаја. Пипци су кончасти, једноструко тестерасти или чешљасти и допиру до једне четвртине или трећине тела. Вратни штит је једнаке ширине као тело и покрива главу, док су покриоца уздужно избраздана и прекривају цео трбух. Помоћу задњих крила добро лете, а ноге су подешене за ходање. Ларве су беле боје, кифласто повијене, обрасле финим длачицама и са три пара грудних ногу. Одрасли инсекти се роје од априла до августа, а најинтензивније у мају и јуну. Не хране се и живе 2--3 недеље. Код неких врста полови се проналазе помоћу чула слуха. Наиме, у дрвету у ходницима мужјаци ударају главом и вратним штитом о зид ходника и при томе се производи слаб звук који одлично чују женке и долазе до мужјака. Овај звук човек јасније чује у току ноћи, а у народу постоји веровање да ће у кући где се такав звук чује неко умрети (отуда народно име за врсту Anobium petrinax L. „мртвачки сат"). Женка положи 20--40 ситних јаја у пукотине дрвета или у старе излетне отворе и ходнике. Јаја су лимунастог облика и положена су појединачно или у групама до 15 у гомилици. Ходници старијих ларви иду у свим правцима и прожимају комплетну масу дрвета, без обзира да ли је у питању бељика или срчика. Развиће им траје годину дана. Презимљавају као одрасле ларве и у пролеће граде луткине колевке у близини површине дрвета (на око 5 мм испод површине). У пролеће прелазе у стадијум лутке да би се после 2--3 недеље појавила млада имага прогризајући округао излетни отвор пречника 1--2 мм. Врсте из ове фамилије које живе у мртвом дрвету су веома опасне техничке штеточине дрвета. Нападају све врсте дрвећа (лишћаре и четинаре). У шумама се спонтано развијају у сушикама, а радо насељавају и дрво које се дуже лагерује у шуми или на стовариштима. Ипак их највише има у становима на разним предметима од дрвета а нарочито у подрумима. Таване избегавају због високих температура и ниске влажности предмета од дрвета. Једном нападнуте предмете од дрвета насељавају из генерације у генерацију све док га не претворе у порозну масу или прах -- отуда народно име „дрвоточци". Врсте које живе у шишаркама разних четинара такође могу да буду штетне, јер нападнуте шишарке опадају пре времена, а семенке у њима не успевају потпуно да се развију, те немају клијавост. Најпознатије врсте наших д. су: чешљасти д. (Ptilinus pectinicornis), тачкасти д. (Anobium punctatum) и „мртвачки сат" (Anobium petrinax). Сузбијање д. који живе у дрвету може се вршити превентивним и репресивним мерама. Не препоручује се дуже лагеровање дрвета у шуми, јер кад постигне низак проценат влажности, то дрво могу населити д. Посебно је опасно да се резана грађа суши у природним условима. Таква грађа је веома атрактивна за напад д. Директно уништавање ларви д. у дрвету може се вршити премазивањем или прскањем разним хемијским инсектицидима или излагањем нападнутих предмета од дрвета повишеним температурама (60--90˚C).

ЛИТЕРАТУРА: К. Васић, Заштита дрвета, I део -- Ксилофагни инсекти, Бг 1971; М. Петровић, Штетни инсекти дрвета, Бг 1996; Љ. Михајловић, Шумарска ентомологија, Бг 2008.

Љубодраг Михајловић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)