Прескочи до главног садржаја

ДОМАЋИЦА

ДОМАЋИЦА, орган Женског друштва и његових подружница који је 1879--1914. и 1921--1941. излазио у Београду. Издавач је било Женско друштво, а лист је покренут на предлог Катарине Миловук, управитељице Више женске школе у Београду. Уредници су се мијењали, а најчешће су били Живко А. Шокорац и Душан Л. Ђокић. Лист је излазио мјесечно, а повремено и двомјесечно. Као званични орган доноси извјештаје о раду Друштва и његових подружница. Израз је еманципације или тежње за еманципацијом жене, покрета који се развијао 70-их година XIX в. у оквирима Уједињене омладине српске. Доноси чланке о васпитању, хигијени, газдовању и забави. Ова посљедња област је на граници књижевности (белетристике) и културне историје. Објављују се преводи прозних дјела, хумористичког и поучног усмјерења, а рубрике су „Моралне поуке", „Чланци из културне историје", „Наука", „Афоризми", „Пабирци". Први дио листа је званичан, тиче се рада Женског друштва, а други доноси прилоге општег или књижевно-поучног типа. Деведесетих година је чешћа сарадња домаћих књижевница, мада доминирају преводи (с француског и њемачког) и прераде. Објављена је серија чланака Ернста Легувеа, француског феминисте и драматичара, који у полемичко-есејистичкој форми поставља питања положаја жене у законодавству (француском) и пракси која је очито блиска ономе што се збива у српској средини. Међу превођеним ауторима су Е. Кастелнуово, Х. Рајхенбах, М. Јокаи, те анонимне црте из живота у Америци (тема која ће се наћи и у прози Драгиње Гавриловић): приче о моралности сиромашних и великодушности богатих, анегдоте из локалне традиције. М. Глишић овдје објављује двије приповијетке, апологије жене-мајке и жене уопште, „Прва бразда" и „Тетка-Деса" (1885): као црте из сеоског живота, оне у исто вријеме одговарају програму листа и попуњавају дотада слабо интересовање М. Глишића за породични живот. Међу сарадницима су: М. П. Шапчанин (пјесме, 1885), Св. Ћоровић (пјесме, цртице, више превода), И. Митровић, В. М. Луњевица, Милка Гргурова. У познијем периоду преводе се А. Доде, Ги де Мопасан, А. Чехов.

ЛИТЕРАТУРА: М. Прошић Дворнић, „Женско питање у Србији крајем XIX и почетком XX века и часопис Домаћица (1879--1914)", ГЕМ, 1985, 34; Д. Иванић, Књижевна периодика српског реализма, Бг 2008.

Д. Иванић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)