ДИНУЛОВИЋ ВЕЛИЧКОВИЋ (Микић), Мила

ДИНУЛОВИЋ ВЕЛИЧКОВИЋ (Микић), Мила, глумица (Београд, 25. XI 1910 -- Добра код Голупца, крај 1943). Једна од најдаровитијих глумица, дебитује као дете уз Славу, глумицу, и Радивоја, редитеља, са којима, након ниже гимназије, од 1921. наступа у Народном позоришту у Сарајеву, потом у Суботици и Битољу (1925--1930). Самосталну глумачку каријеру гради на сценама у Нишу (1930--1933), Новом Саду (1934/35), Скопљу (1935/36. и крајем 1937), Сарајеву (1938/39) и Београду (Уметничко позориште 1939/40, НП 1940/41). Од почетка каријере красе је природност, непосредност, топлина и љупкост, те је у улогама сентименталних наивки разноврсна и уметнички ефектна. Касније гради улоге сложеним и дубоким психолошким анализама, оштром интелигенцијом, изражајном осећајношћу, искреним проживљавањем и преображавањем, обогаћује их шармом и женственошћу. Била је Јулија, Офелија, Пук (В. Шекспир, Ромео и Јулија, Хамлет, Сан летње ноћи), Сузана (П. О. К. де Бомарше, Фигарова женидба), Давид, Мери (Ч. Дикенс, Давид Коперфилд, Цврчак на огњишту), Марија Павловна (по Л. Толстоју, Васкрсење), Маргарита (Ф. Молнар, Велика љубав), Рокси (Б. Конерс, Рокси), Скамполо (Д. Никодеми, Скамполо), Бираги (А. Фракароли, Мала Бираги), Кики (А. Пикар, Кики), Пег (Х. Манерс, Пег, срце моје), Ана (С. Ервин, Антоније и Ана), Елиза (Б. Шо, Пигмалион), Петруњела (М. Држић, Дундо Мароје), Мања, Љуба (В. Шкваркин, Туђе дете, Ноћна смотра), Софија, Дара (Б. Нушић, Ујеж, Госпођа министарка), Мејра, Емина (С. Ћоровић, Адембег, Зулумћар), Александра (Б. Ћосић, М. Димић, Силе), Стела (С. Мом, Свети пламен), Жералдина (Х. Јарај, Зар Жералдина није анђео), Аница (И. Војновић, Еквиноцио), Марта (В. Велмар Јанковић, Грађанска комедија) и др. Сврстава се међу најбоље младе глумице између два светска рата. Почетком окупације са супругом Милорадом Величковићем прикључује се партизанима и обоје страдају.

ЛИТЕРАТУРА: СНП у Новом Саду, Споменица 1861--1961, Н. Сад 1961; Група аутора, Народно позориште Сарајево 1921--1971, Сар. 1971; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; С. Јанић, Б. С. Стојковић, „Нишко позориште 1887--1915", Театрон, 1981, 30/1/2; З. Т. Јовановић, Народно позориште Дунавске бановине, Бг -- Н. Сад 1996; В. Црвенчанин, Динуловићи, Бг 1997.

А. Милошевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)