ДВОРНИКОВИЋ ЈОВАНОВИЋ

ДВОРНИКОВИЋ ЈОВАНОВИЋ, Јованка, глумица (Нови Сад, 15. V 1887 -- Београд, 6. I 1963). Завршила Вишу девојачку школу у Новом Саду (1898--1902). Приватне студије глуме похађала у Загребу (1911--1913), а Глумачку школу у Бечу (1915, 1916) код наставника Алберта Хајнеа, глумца и редитеља Бургтеатра и глумца Ота Рубеа. Први пут је ступила на сцену 1913. у Народном казалишту у Осијеку, а од 1917. наступа на сцени Хрватског народног казалишта у Загребу у којем игра све до 1934. После удаје за Владимира Дворниковића, прелази у Народно позориште у Београду у којем игра до почетка рата 1941. У периоду од 1939. до 1944. радила је и у Средњој музичкој школи при Музичкој академији у Београду као наставник глуме, а бавила се и театролошким радом (Техника и уметност сценског говора, у рукопису). По ослобођењу, 1945. распоређена је у Црногорско народно позориште на Цетињу у којем игра и режира до одласка у пензију (1947). Била је сарадник часописа Наша сцена и Радио Београда. Веома образована, углађена, уметничке природе, у игру је уносила одмереност, рационалност и озбиљну студију. Била је глумица добре школе и савременог реалистичког правца. Значајније улоге: Начелниковица (Н. В. Гогољ, Ревизор), Олга (М. Предић, Голгота), Стојна (И. Гундулић, Дубравка), Јуца (Ј. С. Поповић, Кир Јања), Гина (Ожалошћена породица), те Даца и Живка (Госпођа министарка) у комедијама Б. Нушића; Јеле (И. Војновић, Еквиноцио), Сида (С. Сремац, Поп Ћира и поп Спира).

ЛИТЕРАТУРА: Позоришни живот, 1963, 21; Хрватско народно казалиште 1894--1969, Зг 1969; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; П. Волк, Београдско глумиште, Бг 2001.

О. Марковић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)