ДИШНИК

ДИШНИК, село у саставу града Гарешница у Мославини, у Хрватској. Православно становништво населило је ово подручје средином XVI в. у време турских освајања. После изгона Турака српска насеља у Мославини, укључујући и Д., ојачавају и укључују се у територијално-управну целину Вараждинског генералата. Према попису из 1732. Д. је био парохијско место, које је током друге половине XVIII в. бројило 50 православних домова. Четрдесетих година XIX в. православни Д. и околних парохија успешно су се одупрли покушајима спровођења уније на овом подручју. За цркву посвећену Св. апостолу Томи у Д. извори бележе да је подигнута 1746, али нема прецизних података да ли се тада радило о дрвеном или зиданом храму. Црква је имала дрвени свод 1780. када га је осликао сликар из Пакраца Божо Смољановић. О постојању зидане цркве у селу поуздано сведоче извори тек из прве половине XIX в., односно из 1818. када је подигнут звоник. Храм има једноставну једнобродну основу са дубоким олтарским простором правоугаоне основе, од наоса одвојеним зиданом преградом. Црква је засвођена куполастим сводовима, а на западној страни има зидану хорску галерију. Интегрисани звоник над хором правоугаоног је пресека, завршен пирамидалном лименом капом. У цркви је очуван првобитни под од опека. Иконостас, балдахин над проскомидијом и проскинитар 1750. осликао је новосадски сликар Јоаким Марковић (балдахин и проскинитар нису сачувани). Потписао се у оквиру молитвеног текста у картушу на зиду проскомидије. У соклу иконостаса насликао је две хералдичке представе хабзбуршких царских орлова који на својим грудима носе српски и хрватски грб. У Д. је у другој половини XIX в. постојала дворазредна српска народна основна школа.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Медаковић, ,,Иконостас Јоакима Марковића у селу Дишнику", ЗЛУМС, 1969, 5; Д. Кашић, Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији, Зг 1988; Б. Тодић, Српски сликари од XIV до XVIII века, 2, Н. Сад 2013.

Александра Кучековић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)