ДИМШИЋ, Димитрије

ДИМШИЋ, Димитрије, сликар, позлатар (?, крај XVIII в. -- Нови Сад, око 1850). Сликарско образовање стекао је код академског сликара Арсенија Теодоровића, с којим је почео сликарску каријеру као шегрт у Стејановцима (1803). Бавио се црквеним и портретним сликарством. Његов стил карактеришу класицистичке идејне концепције формиране под видним утицајем Арсенија Теодоровића. Конструкцију и декорацију иконостаса Цркве Св. архангела Гаврила у Гргуревцима изрезао је Марко Вујатовић 1803, позлату је извео Теодор Витковић, док је осликавање икона поверено Д. 1807--1808, уз надзор А. Теодоровића. Овај иконостас је оштећен у пожару, након чега је обновљен 1868, о чему сведочи запис на икони Тајна вечера. У цркви у Руском Крстуру 1818. обнављао је горње делове иконостаса и сликао икону Св. Јована Златоустог на архијерејском трону. Од његових портрета познат је Портрет дечака (Јован Хаџић -- Милош Хаџи Светић) приказаног у грађанском оделу, сликан у класицистичком стилу (ГМС, око 1810). У списку пренумераната за Доситејево посмртно дело Мезимац забележен је 1818. као „молер новосадски". Своје синове Николу и Георгија подучио је сликарству и позлатарском занату.

ЛИТЕРАТУРА: В. Петровић, М. Кашанин, Српска уметност у Војводини, Н. Сад 1927; М. Коларић, Класицизам код Срба 1790--1848, 1, Бг 1965; О. Микић, Л. Шелмић, Дело Арсенија Теодоровића (1767--1826), Н. Сад 1978; М. Лесек, ,,Иконостас цркве Светог арханђела Гаврила у Гргуревцима", ГПСКВ, 1990, 16; Галерија Матице српске, Н. Сад 2001; М. Лесек, ,,Димитрије Димшић", у: Уметничка баштина у Срему, II, Ср. Митровица 2004; О. Микић, ,,Ликовна уметност у Новом Саду XVIII, XIX и прве половине XX века", у: Уметничка топографија Новог Сада, Н. Сад 2014.

Ан. Костић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)