ДЕНДРА

ДЕНДРА, жупа која се под овим именом помиње једино у византијским изворима. У Житију Светог Симеона она је наведена под називом Реке и била је део Немањине удеоне кнежевине. Налазила се на простору данашње Пусте Реке, између жупа Топлице и Дубочице. Њу је византијски цар Манојло Комнин дао на управу кнезу Деси, али је он одбио да врати Д. Византији када је постављен за великог жупана, што значи да су је Срби држали и раније. Име Реке, а и Д. се у развијеном средњем веку (XIV и XV в.) више не спомињу у изворима. Крајем XIV в. на овом простору се спомињу села, која кнегиња Милица са синовима даје Светом Пантелејмону. Ова села се налазе у жупи Дубравница, што је синоним за грчку Д. Дакле, за један исти простор Пусте Реке и једну исту жупу коришћена су, у различито време три имена: Д., Реке и Дубравница. Од 1219. ова жупа је потпала под духовну јурисдикцију Топличке епископије, а касније је ушла и у састав земље Топлице.

ИЗВОРИ: С. Новаковић, Законски споменици српских држава средњега века, Бг 1912; В. Ћоровић, „Житије Симеона Немање од Стефана Првовенчаног", Светосавски зборник 1933, 2.

ЛИТЕРАТУРА: М. Благојевић, „Жупа Реке и Дендра Јована Кинама", ЗРВИ, 1996, 35.

С. Мишић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)