Д'АНДРЕА, Доменико

Д'АНДРЕА, Доменико, сликар, декоратер (Сплит, 19. III 1836 -- Београд, 18. II 1928). Пореклом из миланске уметничке породице. Поред молерског заната, 1855. завршио је и школу цртања у Трсту. Одмах по доласку у Београд са братом Наталином, оглашава се у Српским новинама као сликар и молер. Од тада започиње Д. каријера у српској средини кроз реализацију јавних свечаности и декорисање представа у београдском Народном позоришту. Велика прослава у Топчидеру на Цвети 1865, поводом 50-годишњице Другог српског устанка, била је прилика да се млади декоратер представи јавности и препоручи Двору. По сведочанству Стеве Тодоровића, ефемерне конструкције биле су његове идеје, за чије извођаче именује браћу Д. Главна конструкција била је тријумфална капија као симболичне вратнице славе и улазак у посвећено подручје -- Топчидерско поље. Поред ње, Д. је извео и олтар отаџбине и ротонду за доделу одличја. Уобличавање јавне свечаности поводом 50-годишњице Таковског устанка потврдило је уметникову репутацију и незванични статус дворског уметника. Његов удео у уобличавању спектакла поводом откривања споменика кнезу Михаилу у Београду 1882. била је сликана декорација на месту зграде данашњег Народног музеја, са представом Предаје кључева кнезу Михаилу. Д. између 1869--1873. и 1880--1895. ради у НП као сликар, столар и декоратер. У првом периоду обучавају га Стева Тодоровић и Јохан Кауцки (Шекспиров Млетачки трговац, Шилерови Разбојници). До 1886. сарађује са Антонијем Ковачевићем, а након тога са Владиславом Тителбахом. По њиховим нацртима, Д. је извео низ декорација за представе из националне историје (Вукашин и Краљица Јаквинта Д. Илића, Немања М. Цветића, Милош Обреновић М. Р. Максимовића). Сале и декорације израђивао је у маварском, византијском, италијанско-ренесансном, романичком, оријенталном и старосрпском стилу. Након 1900. Д. све ређе сарађује са НП, осликавајући и рестауришући старе декорације, да би потреба за њима временом сасвим нестала.

ЛИТЕРАТУРА: С. Тодоровић, Аутобиографија, Н. Сад 1951; О. Милановић, Београдска сценографија и костимографија 1868--1941, Бг 1983; М. Тимотијевић, „Мит о националном хероју спаситељу и подизање споменика кнезу Михаилу М. Обреновићу", Наслеђе, 2002, 4; „Јубилеј као колективна репрезентација: прослава 50-годишњице Таковског устанка у Топчидеру 1865. године", Наслеђе, 2008, 9.

Игор Борозан

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)