ДРНДАРЕВИЋ, Снежана

ДРНДАРЕВИЋ, Снежана, физичар, универзитетски професор (Уб, 27. IV 1945). На Природно-математичком факултету у Београду дипломирала физику 1967, постдипломске студије завршила 1973, а 1979. одбранила докторску дисертацију с темом из области физике елементарних честица. Од 1968. до 2008. стално запослена најпре на Катедри за физику ПМФ, а затим на Физичком факултету у Београду. У току асистентског стажа радила је на Електротехничком факултету у Београду и ПМФ у Крагујевцу, на општим курсевима физике. У звање редовног професора Физичког факултета изабрана је 1995. Као наставник, предавала је једногодишњи и двогодишњи општи курс физике, Физику елементарних честица и Енергетику, те са коауторима објавила два универзитетска уџбеника (Основи енергетике, Бг 2014). У оквиру научно-истраживачког рада учествовала је у неколико великих међународних облика сарадње и боравила на студијским боравцима у Бриселу, Лондону, Варшави, Прагу, Дубни и ЦЕРН-у. Анализа процеса настанка и интеракција страних честица изведена је у магистарском раду „Испитивање интеракција спорих сигма минус хиперона у нуклеарној емулзији". Испитивање могућности настанка дипионског резонантног стања резултирало је докторском тезом „Анализа тау и ми3 распада К^+^ мезона у нуклеарној емулзији". Истраживања у оквиру сарадње са Батавијом односила су се на интеракције ултрарелативистичких хадрона са атомским језгрима, док су ефекти сарадње са Дубном дали информације о интеракцијама брзих јона водоника, хелијума и угљеника са метом од тантала у пропанској мехуравој комори. Била је члан београдске групе укључене у изградњу и почетак рада CMS детектора на великом хадронском сударачу у ЦЕРН-у. На Физичком факултету била је вишегодишњи шеф Лабораторије за физику елементарних честица и Катедре за нуклеарну физику и физику елементарних честица, продекан за наставу у два мандата и декан (2004--2006).

ДЕЛА: коаутор, „Study of the π^+^ meson energy spectrum below 30 MeV in the decay K^+^ → π^+^ + π^0^ + π^0^", Nuclear Physics B, 1976, 114, 387; коаутор, „Production of Δ^++^ (1231) in carbon-carbon collisions at 4.2 GeV/c per nucleon", Phys. Rev. C, 1992, 46, 250; и D. Krpic, I. Anicin, „The symmetric numerator for leton-lepton scattering", European Physics Journal, 2006, 27, L 43.

Ј. Пузовић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)