ДЕКСТЕР, Бред

ДЕКСТЕР, Бред, глумац (Голдфилд, Невада, 9. IV 1917 -- Ранчо Мираге, Калифорнија, 12. XII 2002). Син је Марка и Љубице Шошо. Отац му је рођен у селу Драчево-Љубиње, а мајка у Невесињу. Породица Шошо се преселила у Лос Анђелес. Д. је рођен као Борис Мајкл Шошо. Комплетна породица Шошо је 1921. посетила завичај -- Драчево и Марковог брата (Сава Шошо). При повратку у Америку, на бродском списку путника налазе се Марко, Љубица и синови Богдан и Вељко Шошо. Родитељи су уписани као странци, а синови као амерички држављани. Овде се Д. јавља са типичним српским именом -- Вељко. Вероватно је дечак под тим именом крштен у Цркви Св. Саве у Лос Анђелесу. Д. је одрастао у Калифорнији и рано је почео да зарађује за живот (разносач новина и млека, чистач ципела, а радио је и у месарама на паковању меса). Бавио се аматерским боксом и глумио као аматер. Током II светског рата служио у морнарици и због извесног глумачког искуства изабран је у позоришну трупу која је требало да забавља америчке војнике. На тим представама приметили су га и ангажовали продуценти позоришне представе Крила победе. На пробама у Њујорку срео је земљака пореклом из билећког Подосоја, Младена Секуловића, касније славом и Оскаром овенчаног Карла Малдена, са којим је развио доживотно пријатељство. По завршетку рата Д. се вратио у Лос Анђелес, где је похађао глумачку школу. После неколико мањих улога под именом Бери Мичел у којима је због своје висине и помало грубе спољашности глумио негативце, добио је велику шансу у филму Џунгла на асфалту 1950. прослављеног режисера Џона Хјустона. Тада му је чувени режисер просто наредио да се назове Бред Декстер јер је такво име савршено одговарало његовој физиономији. То остварење ушло је у филмску антологију како због свог квалитета тако и због утицаја којег је овај филм оставио на крими-жанр у каснијим годинама. У овом филму Д. је глумио симпатичног гангстера Боба Бренона, а појављује се у неколико сцена са мега-звездом у успону Мерлин Монро. Д. и Мерлин су тада постали веома добри пријатељи. Ипак, своју највећу и најпознатију ролу остварио је тек 1960. у антологијском вестерну Седам величанствених, глумећи лик Харија Лука, једног од седморице плаћеника које су ангажовали сиромашни мексички сељаци не би ли их заштитили од разбојничке банде окрутног десперадоса Калвере. С правом се тврди да су се у ретко којем филму појавила тако звучна глумачка имена Холивуда -- Јул Бринер, Стив Меквин, Илај Волак, Чарлс Бронсон, Џејмс Кобурн, Џон Вон, Д... У једном од својих последњих филмова, насталом у америчко-југословенској копродукцији Тајна манастирске ракије, који је сниман у Требињу и на острву Мљет, а режирао га је Слободан Шијан, Д. се појављује у улози министра Вељка Пантовића. Вероватно је глумац из омажа према свом српском наслеђу своју улогу назвао својим српским именом. Д. је играо у четрдесетак филмова са најпознатијим звездама тога доба.

М. Вучићевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)