ДЕЈАН МАНИЈАК

ДЕЈАН МАНИЈАК, властелин, војвода (? -- ?, после јануара 1333). Среће се међу сведоцима у Првој стонској повељи краља Стефана Душана (1331--1345) издатој у Пологу 22. I 1333, којом српски владар Дубровчанима уступа полуострво Стонски рат (данас Пељешац) и друге поседе. Као војвода, извесно је припадао кругу најближих сарадника српског краља. Презиме или надимак које је војвода Д. носио веома је ретко и по свој прилици је грчког, односно византијског порекла (Maniavkh"). У домаћим изворима, у повељи краља Стефана Уроша II Милутина (1282--1321) Хиландару с почетка ХIV в., јавља се још само севаст Обрад уз чије име стоји Манијак, који уз то носи и византијску титулу. Могуће је да је војвода Д. потицао из призренског краја, у којем је раније деловао севаст Обрад.

ИЗВОРИ: F. Miklosich, Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii, Viennae 1858, 61, 42; С. Новаковић, Законски споменици српских држава средњега века, Бг 1912.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Јечменица, „Прва стонска повеља краља Стефана Душана", ССА, 2010, 9.

Дејан Јечменица

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)