ДЕСПОТОВАЧКИ РУДНИЦИ УГЉА

ДЕСПОТОВАЧКИ РУДНИЦИ УГЉА, рудници Деспотовачког угљеног басена, који се простире на око 100 км^2^, од Деспотовца на југу до Свилајнца на северу, а за који се везује почетак експлоатације угља у Србији. Мрки односно лигнито-мрки угаљ откопаван је на више локација: Милива (рудник Морава), Војник, Манасија, Пањевац, Буковац, Буковац II, Јованово брдо, Бочинац, Забела, Зелени луг, Венац, Срећа, Бељајка. Прво откопавање угља на овом подручју започето је 1936/37. у Миливи, селу недалеко од Деспотовца. Рудник је био у државном власништву. Угљоносни хоризонти неогена Деспотовачког басена са падом слојева до 10° поремећени су раседима различитих праваца. Издвајају се четири угљоносна хоризонта са више слојева и прослојака угља. Угаљ који се подземно откопавао, чија је просечна доња топлотна вредност (ДТЕ) 10.300 kJ, класирао се: комад ДТЕ 13.800 kJ, коцка ДТЕ 13.400 kJ, орах ДТЕ 12.500 kJ и ситан угаљ ДТЕ 8.370 kJ. Производњу угља у Деспотовачком басену карактеришу чести прекиди и обнављања производње, затварања постојећих и отварања нових рудника, скромна и нестабилна производња. После II светског рата производња је обновљена 1951, када је произведено 117.000 т, а највећа производња, од 164.900 т, остварена је 1965. Зелени луг, последњи деспотовачки рудник, 1980. произвео је 37.000 т угља.

ЛИТЕРАТУРА: П. Николић, Д. Димитријевић, Угаљ Југославије, Бг 1990; С. Вујић и др., Српско рударство и геологија у другој половини ХХ века, Бг 2014.

С. Вујић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)