ДРИНОВ, Марин

ДРИНОВ, Марин (Дринов, Марин Стоянов), историчар, филолог, универзитетски професор (Панађуриште, Бугарска, 1. XI 1838 -- Харков, Украјина, 13. III 1906). Гимназију завршио 1855. у Панађуришту и ту неколико година радио као учитељ. Године 1858. одлази на школовање у Русију. На историјско-филолошком факултету у Москви студирао је славистику код О. М. Бођанског и Ф. И. Буслајева (1861--1865). Као домаћи учитељ у породици кнеза Н. С. Голицина (1865--1870) путовао је по Европи и радио у архивима и библиотекама Прага, Беча и Париза. Докторску тезу Южные славянe и Византия в Х веке одбранио је у Москви 1876. и исте године постао професор Харковског универзитета. Од 1890. до 1897. био је председник Историјско-филолошког друштва у Харкову. Био је један од оснивача Бугарског књижевног друштва (1869) и његов први председник. Научна делатност Д. посвећена је бугарској историји, култури и књижевности, историји бугарско-византијских односа, општесловенским и балканским питањима („Заселение Балканского полуострова славянами", Чтения в Императорском обществе истории и древностей российских при Московском университете, 1872, 4). Као филолог Д. је поставио темеље бугарске дијалектологије и творац је новог правописа бугарског језика. У време руско-турског рата и привремене руске управе у Бугарској био је министар просвете 1878--1879. и активно учествовао у организацији ослобођене земље. Због великог научног угледа био је члан свих словенских академија. Био је почасни члан Српског ученoг друштва (1881) и Српске краљевске академије (1892).

ДЕЛА: Съчинения, I--III, София 1909--1915; Избрани съчинения, I--II, София 1971.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Радонић, „Марин С. Дринов", Дело, 1906, 38; Почесть. Сборникъ статей по славяноведению посвященных проф. М. Дринову, Харьков 1908; Изследвания в чест на M. С. Дринов, София 1960.

Г. Радојчић Костић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)