ДИМИТРИЈЕВИЋ, Миодраг

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Миодраг, агроном, генетичар, универзитетски професор (Неготин, 18. Х 1955). Пољопривредни факултет завршио у Новом Саду. На новосадском Пољ. ф. је магистрирао 1987. и докторирао 1997. из области генетике и оплемењивања биљака. На истом факултету ради од 1980. као асистент, а прошавши сва научно-наставна звања 2013. биран је за редовног професора. На Државном универзитету Мисури (САД) специјализовао се у области цитогенетике и молекуларне генетике пшенице 1988--1989. Бавио се оплемењивањем пшенице и проблемима трансгене технологије и генетички модификованим организмима у пољопривреди. Први је од домаћих аутора у Србији објавио публикацију посвећену ГМО: Генетички модификовани организми -- питања и дилеме (Н. Сад 2004, и С. Петровић). Ко-аутор је уџбеника Генетика популације. Адаптабилност и стабилност генотипа (и С. Петровић, Н. Сад 2005). У области популационе и квантитативне генетике проучава реакцију генотипова на промену услова спољне средине, посебно у циљу проширења ареала гајења пшенице на мање продуктивна земљишта. У циљу очувања биолошке разноликости и коришћења генетичких ресурса, сакупио је колекцију од преко 200 узорака дивљих сродника и локалних популација жита на територији Црне Горе. Био експерт оцењивач научних пројеката Европске комисије, члан Националног комитета за сарадњу са Унеском при Савезном министарству иностраних послова, национални координатор за European Cooperative Programme for Plant Genetic Resources (ECPGR -- Европски програм сарадње за биљне генетичке ресурсе). Члан је, по позиву, Crop Wild Relative Specialist Group (Специјалистичка група за дивље сроднике културног биља) у оквиру Species Survival Commission (Комисија за опстанак врста), једне од шест комисија The World Conservation Unit (Светска унија за конзервацију). Члан је Националне радне групе за биљне генетичке ресурсе при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде.

ДЕЛА: и С. Петровић, „Генетичке модификације биљног генома", у: Ј. Миладиновић, М. Хрустић, М. Видић (ур.), Соја, Н. Сад -- Бечеј 2008; и S. Petrović, P. Gustafson, „The effect of wheat-rye translocation 1Bl.1Rs in a different quality genetic background on biological traits in wheat", Genetika, 2008, 40, 3; коаутор, „Cereals and Aegilops genus biodiversity survey in the west Balkans: Erosion and preservation", Journal of Food, Agriculture & Environment, 2011, 9, 3--4; и S. Petrović, B. Banjac, „Wheat breeding in abiotic stress conditions of solonetz", Genetika, 2012, 44, 1.

ЛИТЕРАТУРА: Научни институт за ратарство и повртарство: 60 година у служби пољопривреде, 1938--1998, Н. Сад 1999.

С. Лекић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)