ДРОБЊАК, Драган

ДРОБЊАК, Драган, вајар, дизајнер стакла (Прокупље, 12. V 1941). После првог степена студија на вајарском одсеку Академије ликовних уметности у Београду, 1963. прелази на Академију примењених уметности, на којој је дипломирао 1966. и магистрирао 1981. Радио је као дизајнер у Фабрици стакла „9. октобар" у Прокупљу од 1969. до 1991, од када има статус самосталног уметника и титулу истакнутог уметника. Члан УЛУПУДС-а је од 1969. Дела је представљао на стотинак самосталних и заједничких изложби у земљи и иностранству. Извео је више споменика посвећених жртвама ратова и НАТО агресије који се налазе у Прокупљу и околним местима. Аутор је скулптура Раде Драинац (1967) и Јустиција (2000) у Прокупљу, Божа Илић (2000) у Житном Потоку, Руски конзул Шчербин у Косовској Митровици (2008) и Фрулаш Сава Јеремић (2011) у Ражњу. Након запаженог учешћа на међународним симпозијумима стакла, радови Д., као представника Југославије, налазе се у јавним збиркама у Београду (МПУ), Нишу, Прокупљу, Скопљу, Новом Бору, Прагу, Руану и Москви. Код фигура и психолошки изнијансираних портрета Д. је склон класичном схватању скулптуре, проткане интимизмом. Најособенији сегмент његовог стваралаштва јесу дела изведена у стаклу, које први у Србији користи за израду скулптура. Поред „службеног" дизајнерског ангажмана, у оквиру којег индустријско обликовање промишља на вајарски начин, Д. је стакло промовисао и као свој експресивни материјал у функцији аутентичне методолошко-изражајне поетике, са акцентом на асоцијативно-органским формама. Носилац је великог броја престижних југословенских, као и неколико иностраних награда (Нови Бор у Чешкој, Руан) за дизајн и скулптуру, а 2008. додељена му је Награда за животно дело УЛУПУДС-а.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Вукотић, М. Фрухт, Драган Дробњак: сан, стакло, светлост, Бг 1996; Р. Костић, Драган Дробњак, Ниш 2012.

В. Грујић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)