ДРАГИЋ, Лабуд

ДРАГИЋ, Лабуд, приповедач, романсијер (Љевишта, Горња Морача, 24. X 1954). Дипломирао светску књижевност на Филолошком факултету у Београду 1979. Као писац има статус слободног уметника, осим у кратком времену, 2001--2005, када је био уредник Књижевних новина. Један је од најаутентичнијих настављача наративне поетике засноване на прожимању лирског и натуралистичког прозног израза, коју је у српску књижевност увео Миодраг Булатовић и у којој се прожимају значајне животне теме и модерни поступци њиховог обликовања. Свет детињства, завичаја и ране младости испуњен сликама и симболима породичног живота, епске традиције и поезије, оствариван асоцијативним поступком приповедања и мозаичким принципом компоновања, уз повремени непосредни говор у традицији усмене књижевности и народне лексике и уз живописне опсервације, колективну психологију и етику, супротстављени су у његовој прози агресивној свакодневици савременог града. Ова поетичка начела најуспелије су остварена у збиркама приповедака Уочи трећих петлова (Бг 1998), Дивљи анђео, повест о ружи лутања (Бг 1999) и Пандорини ветрови (Бг 2004). Његови романи Крв и вода (Бг 2007) и Беле ноћи сивога сокола (Бг 2013) отворили су у савременој српској књижевности врло значајну тему историјске судбине српског народа у Црној Гори, да би романом Кукавичја пилад (Бг 2016) та тема добила одговарајуће књижевно објашњење у генези подела српског народа у ауторовом завичају на крају I светског рата и после њега, а посредно и у нашим данима. Д. је добитник награда „Бранко Ћопић", „Исидора Секулић", „Светозар Ћоровић", „Печат времена" и „Момо Капор". О Д. је објављен зборник радова „Кукавичја пилад" у светлу књижевне и стилско-језичке анализе (Јагодина 2017).

ДЕЛА: приповетке: Који немају печата, Бг 1985; Срам у катедрали, Бг 1990; Долином сенки, Ријека Црнојевића 1994; роман: У затонима Лете, Бг 2004; путопис: По белом свету, Бг. 2015.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Требјешанин, „Фантастика и гротеска", ЛМС, 1991, 447, 6; Г. Божовић, „Сеновити призори"; И. Хаџић, „Сигуран прозни успон Л. Д."; П. Чудић, „Црни Л. Д.", Овдје, 1999, 31, 370/372; М. Весковић, „Жудња за животом", КН, 2000, 53, 1015--1016; С. Кољевић, „Запис о изгубљеним завичајима Л. Д.", у: Српска проза данас, Билећа--Гацко, 2006; М. Недић, „Богата наративна и језичка имагинација" КН, 2017, 79, 1265--1266;

Марко Недић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)