ДУХОВНА АКАДЕМИЈА

ДУХОВНА АКАДЕМИЈА (Духовна колегија), прва српска редовна виша богословска школа, коју је у Петроварадинском шанцу, тј. данашњем Новом Саду, основао епископ бачки Висарион (Павловић), схвативши потребу вишег образoвања свештеника. Почела је с радом 1737, а њени предавачи су били Дионисије (Новаковић), потоњи будимски епископ, Захарије Орфелин и Јован Рајић, а међу слушаоцима су били Лукијан Мушицки, Симеон Пишчевић, Стефан Стратимировић, Милован Видаковић и други који су касније постали значајни просветни и национални радници. После две године рада за првог префекта (управника) постављен је епископ Дионисије, којом приликом је изговорио приступну беседу „Слово у дан зачећа Пресвете Богородице и Приснодјеве Марије о похвалама и користи од слободни наука" (9/20. XII 1739). Осим симболике да на празник Богородичиног зачећа говори о зачетку изучавања природних наука и зачетку модерног високог образовања код Срба, изложио је своју замисао образовног система полазећи од класичног општег образовања које су европски универзтети развијали као слободне вештине. Предавањем је постављен темељ изучавању класичних и хуманистичких наука код Срба с намером да се наука укорени у свести не само свештеника него уопште народа и истакне потреба општег образовања неопходних за национални напредак. Наставници су предавања писали, а ученици их преписивањем умножавали. Д. а. је имала доста противника чак и међу образованим Србима, који су је сматрали непотребним луксузом, а завидљивци су је називали „Павловически вертоград", због чега се одржала кратко време. Када су Дионисија укорили да у цркви често помиње чланове руске царске породице, напустио је 1746. Академију и она је ускоро престала с радом. Данас се свака виша или висока богословска школа изван универзитета назива Д. а.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Руварац, „Дионисије Новаковић, први учени српски богословски књижевник, професор и потоњи владика будимски", Гласник СПП, 1924, 13, 14, 17; Ђ. Слијепчевић, Историја Српске православне цркве, II, Минхен 1962; В. Вукашиновић, „Дионисије Новаковић, епископ будимски: биографија", СДМ, 2006, 1; „Новосадски богословски рукописи: Василије Крижановски и Доситеј Новаковић", Гласник СПЦ, 2006, 10.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)